Start Stars Johnny Depp: ”Prava sam lenština”

Johnny Depp: ”Prava sam lenština”

SHARE

00581848_000015

Johnny Depp (46) tvrdi da je imao mnogo sreće u karijeri i objašnjava zašto je preuzeo ulogu u filmu čije je snimanje prekinuto zbog tragične smrti Heatha Ledgera i otkriva nam da na svom ostrvu po ceo dan – ne radi ništa!

Gotovo svaka filmska sezona ima nekog svog junaka (ili junakinju), a sudeći po procenama poznavalaca šoubiza, legendarni Johnny Depp dobio je svog naslednika – Roberta Pattinsona, novu mladu zvezdu popularnog vampirskog serijala “Twilight”.

A šta na to kaže lepi Johnny? “Oh, to je sasvim uobičajena stvar u ovoj branši. Jednostavno, zveknu ti pečat i tako postaješ proizvod. Kada sam počeo da se probijam na filmu, proglasili su me novim Jamesom Deanom. Ipak, najvećim komplimentom smatram to što su me u jednom trenutku uporedili sa Marlonom Brandom. On je bio moj uzor i najbolji prijatelj.”

Neosporno je da većina mladih glumaca danas sanja o karijeri “a la Johnny Depp”. Kako si ti dobijao uloge?
Kod mene se sve dešavalo vrlo spontano, nekako samo od sebe. Ali, imao sam i dosta sreće. Reditelji poput Tima Bartona borili su se za mene u vreme kada “Paramount” nije hteo da mi odobri ulogu u “Uspavanoj dolini”.

Pre Bartonove “Alise”, gledaćemo te u Gilijamovoj fantastičnoj avanturi “The Imaginarium of Doctor Parnassus”. Šta te je podstaklo da posle tragične smrti Heath Ledgera zaigraš u ovom filmu?
Postao sam veliki fan reditelja Terija Gilijama, nakon što sam sa njim snimao film “Fear and Loathing in Las Vegas”. Uvek sam na raspolaganju kada me Teri zamoli za pomoć.

Kada je Hit Ledžer iznenada umro, usred snimanja “The Imaginarium of Doctor Parnassus”, reditelj i filmska ekipa našli su se u vrlo nezgodnoj situaciji. Tada ste uskočili – Jude Low, Collin Frrel i ti – i preuzeli Heath ulogu. Na koji je način ona prilagođena?
Film je moderna bajka i vrti se oko putujućeg cirkusa doktora Parnasusa, čoveka koji, zbog dogovora sklopljenog sa đavolom, uopšte ne stari. On je Mefistu, kao zamenu za večnu mladost, ponudio svoju kćerku, čim ona napuni šesnaest godina. Njen šesnaesti rođendan se bliži i Parnasus se sukobljava sa đavolom, kajući se gorko zbog paklene pogodbe. U ovoj borbi pomaže mu šarmantni žigolo Toni, kog je igrao Heath Ledger. Kada se tokom snimanja dogodila tragedija, scenario je prepravljen. Toni sada doživljava transformacije: svaki put kada prođe kroz jedno magično ogledalo, izgled mu se promeni. Tako nastupamo Jude, Collin i ja. To je naša poslednja počast dragom kolegi Heath Ledgeru.

U filmskim ulogama stalno menjaš dijalekt, odeću i izgled.Kako na to reaguju tvoja deca?
Jedno je sigurno: njih dvoje se nikada ne dosađuju (smeh). Često pred njima izvodim svoje uloge i zaista uživaju u tome. Čini se da to prihvataju kao nešto sasvim normalno. No, uprkos svemu, ne bih voleo da Lily Rose i Jack odluče da postanu glumci, toga se strašno plašim!

Šta bi voleo da ostane iza tebe, tvojoj deci i svetu?
Glumac sam, a ne junak. Ne smatram da bih svetu mogao nešto da ostavim. Važno mi je samo da moja deca budu ponosna na mene!

Po kojem kriterijumu biraš filmske uloge?
Osoba koju predstavljam mora da ima nešto posebno. Na primer, fascinirao me je John Dilinger (gangster o čijem životu je snimljen fima “Public Enemies”). Kao kapetan Jack Sparrow bio je pravi “revoluzer”: pljačkaš banaka, ali i narodni heroj u isto vreme. Tada su banke bile omražene, slično kao i danas (smeh). Smatram ga nekom vrstom Robina Huda.

Jesi li nekada uradio nešto zabranjeno?
Sa dvanaest godina hteo sam da sviram gitaru. U jednoj radnji otkrio sam knjigu koja pomoću ilustracija pokazuje kako se uči sviranje na ovom instrumentu. Uzeo sam je i izašao iz radnje, a nisam platio. To je jedino kriminalno delo koje sam počinio. Posle toga, zatvorio sam se u sobu da vežbam i izašao tek posle petnaest sati – kao profi (smeh).

Zašto ti se toliko dopada Francuska?
Hmm, to je apsolutno savršena kultura, natopljena istorijom, fascinanatna u tom pogledu. Oduvek sam se interesovao za istoriju i, gledano iz sasvim ličnog ugla, nisam siguran da je takva filmska umetnost moguća u Holivudu. U Evropi uvažavaju i reditelja i scenaristu, obojiica su veoma bitni za krajnji rezultat. Francuzi poštuju književnike, slikare, filmske tvorce, kreativnost u svakom pogledu. Oni je slave. A i vino im je veoma dobro.

Rado se povlačiš iz javnosti. Da li si zbog toga kupio ostrvo na Bahamima?
Posle gužve oko filma “Pirati sa Kariba: Prokletstvo crnog bisera” moja devojka Vanesa i ja tamo smo mogli da živimo sasvim normalno sa našom decom. Suviše me je opteretila sva ta medijska hajka. I dalje mi nije jasno kako Anđelina i Bred to sve uspevaju. Naše ostrvo je čist luskuz, tamo smo sasvim sami; ono je naše savršeno utočište.

Kako tamo provodite vreme?
Ne radimo ništa. Deca sakupljaju školjke i prave zamkove od peska.

Još uvek važiš za seks-simbol. Šta za tebe znači seksualna privlačnost?
Oh, nemam pojma! Možda oprati zube (smeh)? Imam 46 godina, ne mogu više da budem seks-simbol. Već sada zamišljam sebe kako sedim kao penzioner sa pivskim stomakom na verandi u južnoj Francuskoj (smeh).

Možeš da imaš i hiljadu godina, ali poseduješ poseban, detinji šarm. Odakle ti to?
Ono što nas održava detinjastim upravo su naša deca: igraš se sa njima, posmatraš kako otkrivaju svet, vide nove stvari, kako razvijaju inteligenciju i mišljenje o raznim stvarima, kako im mašta buja. To je ključ svega. Čuvam njihove crteže i gledajući ih otkrivam prava mala čuda: upoređujući sa onim što su nacrtali kada su imali tri i četiri primećujem ogromnu razliku, a kad pogledam šta su radili sa šest-sedam, pomislim: “Pa ja podižem jednog Pikasa!”

OSTAVI KOMENTAR