Start My Love Story Vaša nova istinita priča – Tri metra iznad neba

Vaša nova istinita priča – Tri metra iznad neba

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

– “Želim da zauvek budemo zajedno!”
– “I ja!”
– “Zaklinješ se?”
– “Zaklinjem se!”

Bila sam presrećna. On je osoba koja me je usrećila do maksimuma. Obožavala sam ga. Nije prošao niti jedan dan a da nisam na njega pomislila. Išli smo zajedno na takmičenja u Mađarsku i na Frušku goru i super se provodili. Čak me je i njegova mama volela. Nikada me nije lagao. Volela sam ga najviše na svetu, iako to baš i nisam pokazivala jer sam se plašila da mi neće uzvratiti istom merom. Bio je uvek uz mene, podržavao me, branio, davao mi nadu i veru da ću uspeti. Posle oko 3 meseca veze, mislila sam da ćemo na kraju stvarno ostati zauvek zajedno. Međutim, jedan Stefan mi se uporno nabacivao i molio me da budem sa njim. U početku sam ga ignorisala. Znala sam ko me u stvari voli i ko bi život dao za mene. Ipak, nisam baš dugo mogla da ne obraćam pažnju na njega. Bio je znaš, baš zgodan, glavna faca u školi! Mesec dana kasnije ostavila sam osobu koju sam iskreno volela, osobu koja mi je značila kao svi na ovom svetu. Sutradan, pristala sam da budem sa Stefanom. Bilo nam je super. Niko nije smeo da mi bilo šta loše kaže. Savršeno! Međutim, svašta se još desilo. Pomirila sam se sa Nebojšom, bivšim dečkom. Stefan je to saznao i pošto ga ne podnosi, ostavio me je, jer je mislio da se muvam sa njim. Bila sam potpuno slomljena. Stvarno jadan osećaj. Htela sam da se vratim Nebojši ali on nije hteo ponovo jer se plašio da ga opet ne ostavim. Ipak, vreme je učinilo svoje.

Četvrtak , 5. april :

Predavanje

Eh, došla sam sa predavanja. Slušaj, slušaj sad ovo! Pričam ja nešto sa trenerom, uglavnom čekamo Nebojšu i jao, Bože! On dođe a ja htela da vrištim od sreće! Morala sam da se smirujem dok smo išli prema stolu. I sednemo mi tamo, tj. ja morala pored Nebojše, jedva sam se smirila. Nešto smo on i ja malo pričali tako bez veze … I konačno, kraj predavanja. Idemo kućiiiiii ! U stvari, ja sa njim u Figuru a on kući. I on tu mene počeo nešto muvati, grliti i pita me ozbiljno:

– “Jes’ ti mislila stvarno ono što si me pitala na fejsu?” (pitala sam ga za vezu na čatu)

Znači, znala sam da ‘oće da bude ponovo sa mnom. Htela sam i ja al’ sam još bila pod stresom xD ! On je mene pratio do Figure i ja ga pitam:

– “Oćemo ić’ u park?”
– “Sa tobom bilo gde!”

I … odemo mi lepo u park, sednemo na jednu klupicu i tako nešto pričamo i on me počne grliti i kaže:

– “Ahhhh, ti si moja!”

Onda me pitao zašto sam ga ostavila. Ubeđivala sam ga da nisam htela, da ga volim, ali čini mi se da mi nije verovao.

– “Ne mogu ja biti sa nijednom drugom. Niko nije lep kao ti!”

Al’ sam se tad primila i to onako, žestoko. I na jednom ćoškiću ja ga pitam za vezu i on pristane. Jao, Bože, nije mi bilo dobro. Pokidala sam se od sreće! Htela sam da vrištim ali ipak sam, ne znam kako, ostala normalna. I trebali smo da se poljubimo a pošto je meni bio prvi put, i nisam baš smela, jako sam se stidela. Ipak, znala sam da će biti bolje i meni i njemu i onda sam ga i poljubila. Jako je moooooćnooo! Bilo je zakon! Kad sam počela nisam mogla da prestanem, jako je zarazno! A predivan je. Micaaaaa

Od tada se sve promenilo. Danima sam mislila samo na taj poljubac, postala sam bukvalno, zavisnik. Ne mogu da opišem taj osećaj. Predivno. Bila sam presrećna što mi se vratio. Večno sam mu zahvalna na tome. Tada mi je ulepšao život, usrećio me je! Svi, ali baš svi su znali da smo ponovo zajedno. A onda …

Subota , 21. april :

Put se uvek negde završava. Svako pođe svojim putem i veruje da će se putevi opet spojiti. Na kraju se desi samo jedno – dođe prokleta zima. Odjednom shvatiš da je svemu kraj. Baš svemu… I baš tog momenta shvatiš da se sve desi samo jednom. Ma koliko god se trudiš više nikada nećeš osetiti isto. Nikada više nećeš imati osećaj da si tri metra iznad neba. Eh, ovako. Duga je to priča al’ imam vremena. Izlazili smo iz Partizana a onda …Rekao je da ide malo da muva Tamaru, na brzaka i da izbrišem sve slike sa njim jer je njemu neprijatno ako Tamara nije na slici i onda me je pošteno iznervirao pa sam ga ispalila. Onako, sa ponosom. Iskreno , bilo me je briga! Kao da sam ponovo počela da dišem. Ovaj put kažem zauvek zbogom i nema više povratka! Nikad! A sad moram da nađem novog deeeeečkaaaa ! xD …

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
E, evo me. Opet! Znaš sigurno da bih ti u 1 ujutru pisala samo ako je nešto baš, baš važno. I da, naravno, važno je! Jakoooo! Ne mogu da verujem. Mislila sam da će mi trebati baš mnogo vremena ali ne! Samo nekoliko sati i sve je rešeno. Pitaš se ko? Nisam ga nikada pominjala ali pre mi se malo sviđao, daaaaavno. Još u oktobru. E pa volim što ću ovo reći ali trebam biti sa Quintonom! A, prelep! On mene pitao da probamo. Ajd’, probaćemo. xD ‘

I evo, zajedno smo mesec dana i super nam je. Uvek je uz mene, podržava me. Dobar je, zanimljiv, sladak. Nebojšu nisam prebolela i čini mi se neću nikad. Svaki put kad se vidimo u gradu ili školi pokušavam da stvorim utisak kao da ga više ne volim i da sam ga zaboravila, ali ne mogu. Još ga volim i i ponovo se setim onih naših dana. Priznajem, nedostaje mi. Jako! Ipak, nekako pokušavam da ga zaboravim jer ne želim da se opet desi nešto što ne bi bilo dobro ni meni a ni njemu.

Mimica

OSTAVI KOMENTAR