Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Treća sreća”

Vaša nova istinita priča: “Treća sreća”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Sećam se svakog detalja i svake poruke kao da se sve odigralo ovog momenta. Tog 9. juna sve počinje. Bili smo najbolji drugovi jos od zabavišta, uvek smo se dobro slagali, naši roditelji su se dobro poznavali. Bio mi je poput drugog brata. Bio mi je iznad svih, nijedna drugarica nije mogla da ga nadmaši. Kao da smo bili povezani nekom snažnom vezom. Ovako je to bilo…

Bio je rođendan našem zajedničkom drugu, to je bilo pravo veče za pamćenje. Zajedno smo plesali i razgovarali kao i obično, međutum moj rođak Savo je znao nešto što ja nisam. Posto sam pošla po piće, Savo me je sačekao ispred ulaza, rekao mi je da je primetio da se nesto čudno dešava između mene i Luke, da je video neku hemiju između nas te noći i da je došlo vreme da mi kaže tu vest uprkos činjenici da će izgubiti druga. Ta vest skoro pa mi je promenila život. Naime, bio je tajno zaljubljen u mene dva meseca. Naravno da nisam mogla da verujem, jednostavno izgledalo mi je nemoguće da osoba s kojom si gotovo proveo život oseća nešto jače od prijateljstva prema tebi, kako da je neka struja prošla kroz mene u tom trenutku. Jedostavno nisam znala da li je to dobro ili loše po mene. Sa jedne strane, naše prijateljstvo nikad neće biti isto, a sa druge strane možda je upravo on moja srodna duša, jer ostali drugovi i drugarice nisu mogli da se porede s nama. Istina – bila je prisutna neka hemija između nas.

Posle toga više se nisam vraćala na zabavu, jednostavno sam otišla kući i celu noć sam razmišljala. Ta činjenica mi nije dala mira. Isključila sam telefon i nisam ulazila na FB tri dana. Jednostavno nisam smela, bojala sam se loših vesti. U glavi sam zamišljala sliku kako mi Savo govori da se posvađao s njim i da sve zna. Ne znam šta mi je ulilo hrabrost tog dana pa sam konačno upalila telefon. Bilo je samo nekolika poziva od njih dvojice. Poruka nije bilo. Oko ponoći sam Luki posala poruku da jednostavno sve znam, i da odkad sam to saznala i napokon razumela svoja osećanja, volela bih da pokušamo zajedno.

Nastupili su najlepši dani u mom životu. Jednostavno to je tazdoblje kad su svi primetili onaj čudni sjaj u očima kad si zaljubljen. Pomisao da me on voli mi je davala snagu, inspiraciju, ulivala energiju. Jedini problem je bio to što je to bila tajna veza. Obećala sam mu da moje drugarice neće saznati, pošto ih baš i nije gotivio. Pošto je bilo leto uz to i petak, izašla sam sa ženskom ekipom. Andrea mi je rekla da ima jedan momak koji se raspitivao za mene i da smo prelep par. Taj Nemanja, osoba koja mi je uništila život, osoba zbog koje nikada neću moći istinski da volim. U isto vreme sam bila sa dvojicom. Sada se sama sebi gadim zbog toga. Osećala sam neku strast prema Nemanji ali to nije moglo da se poredi sa Lukinom ljubavi. Luka je imao puno obaveza, čuvao je mlađeg brata, treninzi mu nisu olakšavali stvar, ali trudio se i svaki slobodan minut posvetio bi meni, koliko god malo ih bilo. I kao što svaka istina izađe na videlo, pošto su Luka i Nemanja imali puno zajedničkih prijatelja jedan je od njih pročitao je Lukine poruke i rekao mu da mu ništa nije jasno pošto mu je Neci lično priznao da je samnom u vezi. Pitao me je šta se dešava i sve sam mu priznala. Nikad u životu Luku nisam mogla da slažem pa ni sada. Žrtvovao se za mene, oslobodio mi je put da budem sa Nemanjom misleći da sam sa njim bila samo iz sažaljena. Tad mi je bilo svejedno, stalo mi je samo do toga da me jedan prihvati.

I tako meseci su prolazili. Šest meseci sam s Lukom pričala sa samo da i ne, pošto je to bilo neohodno za opstanak u razredu. Došao je januar. Zimski raspust, snežna idila, sankanje, grudvanje. S Nemanjom sam se super provodila, svaki dan mi je bio različit. Ali Luka mi je nedotajao, jednostavno to sa Necijem nije bila ljubav. Konačno sam zauvek ostavila Nemanju 12. januara i to je bila konačna odluka. Luka je to saznao i odlučio da mi pruži još jednu šansu. Te predivne, snežne večeri je trebalo da se nađem s njim u parku u kom sam pre sedam dana bila sa Nemanjom. Krenula sam samouvereno i nikad srećnije u životu. Sedeo je na klupi lepši nego ikada. Posmatrala sam ga sa leđa, i jednostavno pošto sam ja jedna najveca glupača na svetu, nešto u meni je govorilo da ne treba da odem tamo. Jednostavno sam stajala, a suze su tekle niz lice sve dok nije otišao. Sa njim otišlo je sve dobro u meni, promenila sam se. Nikome ne verujem, čak ni sebi samoj. Od tog jaunara pojavilo se mnogo sličnih koji su bili kao i Nemanja, a ja sam u svakom tražila samo njega. Danas smo kao dobri drugovi, a ja ga volim više nego ikad u životu. Jos uvek je prisutna ona hemija između nas kao kad smo tek počeli, i zbog toga se nadam da će biti ono “treća sreća, uvek najveca.”

Tatjana

OSTAVI KOMENTAR