Start My Love Story Vaša nova istinita priča – “Sve je to lepo, ali mala sam...

Vaša nova istinita priča – “Sve je to lepo, ali mala sam za pravu ljubav”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Pa, ovako… Sve je počelo noć pred Novu godinu, kada sam počela preko fb-a da se dopisujem sa jednim preslatkim dečkom. Sutradan popodne smo se videli na nekih sat vremena i poklonio mi je rozeg medu. Razmenili smo brojeve i počeli da se dopisujemo. Doček Nove godine smo virtuelno dočekali zajedno, preko poruka… Posle 2-3 nedelje dopisivanja priznao mi je da se zaljubio u mene čim me je video. Tada sam skakala od sreće, ali mi opet nije bilo drago jer sam mogla sve da mu kažem, kao najboljem drugu. Ubrzo sam saznala da je on najbolji drug moje najbolje drugarice. Ona mi je pre stalno pričala o njemu kako je divna osoba. Nisam ni sumnjala, bio je. Kada god bi njih dvoje izašli napolje da se šetaju i pričaju, pričali su najviše o meni, i to mi se na neki način sviđalo. On i ja smo se po ceo dan dopisivali ili pričali telefonom, svaki put mi je poželeo laku noć i dobro jutro. Volela sam kada me je oslovljavao sa ljubavi, kada mi je stalno govorio da me voli, da je zaljubljen u mene. Posle mesec dana smo se smuvali, bila sam jako srećna. Uživala sam u svakom njegovom zagrljaju, zato me je stalno i grlio. Njegov zagrljaj me je grejao, pošto sam ja po prirodi “smrzotica”. On je pravio planove za budućnost, što mi se uopšte nije svidelo, ali ‘ajde, pretrpela sam to, nisam mu ništa rekla.. Upoznala sam ga kao nikoga do sada. Naš čet bio je pun srca. Jednom me je pitao ‘”Šta bi radila da raskinemo?”, odgovor sam prećutala, ali u sebi sam mislila da bi mi se ceo svet srušio i da više nikada neću biti srećna. O, da, zavolela sam ga tako jako. Moji drugovi ga nisu voleli. Branili su moju ličnost i pričali mi svašta o njemu, plašili su se da će da me povredi, ali nisam im verovala… Mrzela sam ih zbog toga. Sve je bilo lepo prvih mesec dana naše veze, ali onda je prestao da mi šalje poruke, na četu srca nisu postojala, bio je totalno hladan, tako hladnokrvno mi je govorio da me voli. Bila sam jako ljuta i nervozna tih dana, da mi je došlo da odem kod njega i da ga zadavim, ali nisam želela da budem ubica (xD). Mom najboljem drugu sam sve govorila, a on je meni odgovarao sa “Rekao sam ti”. Tada sam ga mrzela još više jer je bio u pravu. Pomogao mi je da skupim hrabrosti i pošaljem poruku N*(ime na to slovo počinje tom dečku). I poslala sam mu “Šta se dešava?”. A onda, onda me je uhvatio neki momenat slabosti, bila sam na ivici da zaplačem, ali ipak nisam, ostala sam pribrana. Odgovorio mi je da ne može da se dopisuje jer igra igricu, poludela sam i odgovorila mu “Igrica ti je važnija od mene? Okej.” i ugasila sam telefon. Počela sam da plačem, a moj najbolji drug me je zagrlio i rekao da će sve biti u redu. Otišla sam kući i brzo ušla na fb, da vidim da li je moja sestra prijavljena da bih joj sve ispričala, i on mi je nešto kilometarsko napisao na zidu. Ne gledajući šta, odmah sam izbrisala. Kasnije sam upalila telefon i videla da mi je stiglo nekih 15-ak poruka. Od toga u jednoj je pisalo da imam 60 propuštenih poziva, a u drugoj 7 govornih poruka, a ostale su glasile “Oprosti mi” ili “Volim te” ili “Javi se”. Ušla sam u podešavanja i blokirala taj broj. Pokušala sam da ne budem nezrelo derište i da ga ne izbrišem iz prijatelja na fb-u, ali je to bilo jače od mene i uradila sam to.. I eto me, gledam kroz stvari, ljude, ne vidim nikoga, ni sa kim ne pričam osim sa najboljim drugom sa kojima sam provodila dane. Suzu nisam pustila, ali bila sam van sebe. I tako je bilo nedelju dana, dok nisam ušla na drugi profil. Dok sam silovala početnu, javio mi se na četu, napisao da mu oprostim, i poslao sto onog od 2 reči i 7 slova, onog ‘Volim te’. I tada sam mu odgovorila da zaboravi da postojim i odmah ga blokirala. Pozvao me je na drugi broj i pitao “To je to. Kraj je, zar ne? Raskidamo?”, moj odgovor je bio “Naravno” i prekinula sam vezu. Osećala sam neko olakšanje, imala sam osećaj kao da sam tek rođena. Sutradan, pre nego što sam krenula u školu, nabacila sam neki svetli mejk-ap (iako je bila zima) i osmeh. U školi svima sam se javljala, a što je najbitnije moje društvo je bilo srećno jer su bili u pravu i zbog moje radosti, kao da su jedva čekali da vide moj osmeh. Objasnila sam im šta je bilo, a oni su svi u isto vreme odgovorili sa “Hvala Bogu” i razvukli smo svi osmeh oko glave. Došla sam kući, skinula mejk-ap, uključila neku muziku i počela da skačem po krevetu. Odjednom sam bacila pogled na medu kog mi je poklonio prvog dana kada samo se videli i setila se onog pitanja “Šta bi radila da raskinemo?” i moje misli kao odgovor “Ceo svet bi mi se srušio, više nikad ne bih bila srećna”, ali bila sam, previše rano sam zaključila šta bi mi se desilo. Bacila sam tog medu i rekla sebi “Sada je stvarno kraj! Gore glavu, osmeh na lice, budi najlepša i ne gledaj u prošlost”. A onda sam saznala od najbolje drugarice, one čiji je on najbolji drug, da se on loži na nju. Hladnokrvno sam joj odgovorila “To je vaš problem, što bi to mene trebalo da zanima?” i ništa nisam osetila. Bila sam toliko srećna, tih dana su mi se divili. Ubrzo mi se svideo jedan dečko iz moje smene koji je bio 8. razred. Zaboravila sam N*. Posle par meseci, poslao mi je zahtev za prijateljstvo, prihvatila sam ga, a da se nije javilo nikakvo osećanje. Poslao mi je da me i dalje voli, a na to sam mu odgovorila da me ne zanimaju njegova osećanja, da ode da igra igricu i da ne smara. Na kraju sam zaključila da sam samo mislila da ga volim, jer je jedna ljubav prava, a ja sam još za to takoreći ‘mala’.

Dajana 🙂

OSTAVI KOMENTAR