Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Savršen par”

Vaša nova istinita priča: “Savršen par”

SHARE

35748_1_iff

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Bilo je to prošle zime,dobro se sećam svakog trenutka provedenog sa njim.
Sve je počelo slučajno, bez ikakvog očekivanja. Drugarice su mi stalno pričale o njemu, kako je lep, divan, savršen. Nisu ga poznavale ali su znale sve o njemu.Stalno su govorile kako bi on i ja bili savršen par, a ja sam uvek govorila kako to nije istina. Pričale su sa drugima i svi su se složili da bi nas dvoje trebalo da budemo zajedno.

Ne znam kako, ni zašto, počela sam misliti o njemu, i o nama. Valjda je i on. Počeli smo da se dopisujemo, malo po malo i ja sam se zaljubila. Dopisivali smo se po ceo dan, što na fejsu, što preko telefona.

To je trajalo dva meseca a onda se odlučio da me pozove na dejt. Bila sam neverovatno srećna. Išli smo u bioskop, i ceo film gledali jedno drugog, onako, neprimetno. Nakon filma otišli smo u šetnju, i taman kada sam pomislila da se neće ništa desiti, on me je zagrlio. Okrenuo mi je glavu ka svojoj i nežno me poljubio. Već je bilo kasno a mi smo sa osmesima krenuli kući. Odmah sam javila drugaricama, znala sam da će biti jako srećne kada čuju.
Dani su prolazili, mi smo se stalno viđjali, upoznao me je sa drugovima i druaricama i sve je savršeno teklo. Prošla je i prva nedelja naše veze, zatim druga, treća, četvrta. Svi su nas već gledali kao par, počevši od moje mame koja ga je jako zavolela, zatim njegove mame koja je bila jako dobra prema meni, ali i svi ostali. Svi su nas smatrali savršenim parom, on mi je svaki dan milion puta govorio da me voli a ja sam bila neverovatno srećna. Činio je da se osećam posebnom, sve devojke su mi zavidele, a pored svih njih on je samo mene voleo.
Sve je bilo savršeno dok se jednom nismo posvađjali. Glupo je što je svađja nastala zbog nekog najobičnijeg trača, a prerasla je u nešto mnogo gore. Počeli smo da sumnjamo jedno u drugo, ja sam bila slaba tih dana, pa sam pomislila da je najbolje da prekinemo. Rekla sam mu to i on se složio. Bilo mi je jako teško ,a znam da je i njemu. Njegovi roditeji često su sretali moje i stalno su pričali o nama. Odali su nas, moja mama koliko sam ja, a njegova koliko je on patio. Oboje smo patili, ali niko nije hteo da prizna, svi su znali koliko značimo jedno drugom, svi. Ali mi i dalje nismo priznavali, za sve je kriv ponos. Mesecima bi okretali glavu jedan za drugim kada se slučajno sretnemo, možda nismo hteli da priznamo, ali pogledi su nas odavali. I dan danas, posle godinu i po dana on mi fali. Fale mi njegovi poljupci, zagrljaji. Oboje smo u drugima tražili nas, ali ništa od toga. I onda sam shvatila da se samo jednom osećamo tako, samo jednom i nikada više. Suze mi krenu svaki put kada shvatim da sam ga izgubila. Ali, to je život, valjda je tako moralo biti. Kažu da će na kraju sve biti okej, a ako nije okej, onda nije kraj. Za nas očigledno nema kraja, bar ne još.
On je moja prva prava ljuba, ona nezaboravna. Uvek ću ga voleti kao ni jednog, uvek će u meni buditi sećanja i želju za nama.

Anonimna:)

OSTAVI KOMENTAR