Start My Love Story Vaša nova istinita priča: Sasvim slučajno

Vaša nova istinita priča: Sasvim slučajno

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Bili smo drugovi iz škole, isto godište, samo različita odeljenja. Nisam ga primećivala sve do 2. godine srednje. Znala sam ga i iz osnovne škole, ranije je izgledao glupo sa onom njegovom dugom, kovrdžavom, smeđom kosom. Onda se u drugoj godini ošišao i istakao svoje prelepe zelene oči. Obično ne volim takve momke, ali on je uz to bio i jako sladak, simpatičan i ono najvažnije, bio je duhovit.

Ne znam kako bih opisala kako se sada osjećam, ali vjerujte, bolje mi je nego ranije. Kao da se nešto uzbudljivo dešava u mom mozgu i stomaku. Kao da se leptirići bude i spremaju za let. Nakon dužeg vremena, ponovo sam se zaljubila.

Znala sam da nije kao ostali, jer sam ga poznavala i ranije, baš je opušten, otvoren, zabavan i pametan, po meni ima nešto najvažnije, to što je direktan i što je dobar. Počela sam da obraćam pažnju na njega, tražila sam ga na facebooku, ali se ispostavilo da ga već imam u prijateljima. Zar je toliko bio neprimetan? Pogledala sam na chat i sasvim slučajno bio je online. Poslala sam mu: “Ćao”. Dopisivali smo se par dana, pozdravljali se u školi, čak se i poljubili u obraz, ali ga još uvek nisam pitala je li slobodan.

Jedne kišovite subote, 6.oktobra, skupila sam hrabrost. Završili su se časovi, žurila sam kući jer je padala kiša, a nisam ponela kišobran. Išla sam ubrzanim hodom. Dok sam išla,čula sam kako me neko zove. Okrenula sam se, to je bio on. Trčao je k meni sa kišobranom, poljubio me i krenuli smo polako pod kišobranom. Odlučila sam da ga pitam lično i učinila sam to.

Ja: ,,Kako je ljubav?”

On: ,,Nema je”, osmehnuo se.

Ja: ,,Kako tako lep dečko, a nema ljubavi?”, pocrvenela sam.

On (vrti glavom,posmatra ljude): ,,Lepo, zaljubljen sam u nju, ali ona to još uvek ne zna. I da zna, mislim da me ne bi htela!” (pogleda me tim svojim očima, koje su u tom trenutku dobile neverovatan sjaj.)

Ja: ,,Pa budalice jedna! Pitaj je, možda jeste, ali to ne pokazuje. Mi smo mnogo tvrdoglave!”

On (ozbiljan): ,,Pitaću je, ali ima vremena, ne mogu danas!”

Ja: ,,Zašto ne možeš?”, razočarano ga pogledam i zaustavim se na ulici.

On: ,,Pa… ovako… (krene, pođem za njim, nekoliko koraka, opet stanemo i pogleda me) U dobrim smo odnosima, ako joj kažem, srušiće se sve.”

Ja: ,,Ako je tako, vjeruj mi… Samo je ti pitaj, da znaš na čemu si!” Znam, tvrdoglava sam, ali moram da saznam! Ne odustajem.

On (nasmeje se): ,,Pa šta kažeš? Danas? Kako ću, lično ili virtuelno?”

Ja (sva srećna): ,,Lično, tako je najbolje.!”

On: ,,Pa dobro… Hoćeš li biti moja djevojka?”

Ja: ,,Hmm… Nisam ovo očekivala, ali… daaa! Već duže vreme mi se sviđaš i oček…” Tada me je poljubio.

Ja (još uvek ne mogu da vjerujem): “Kako lijep način da me ućutkaš.”

On se smejao, zagrlio me i otišli smo svako svojoj kući… I dalje nam dobro ide, ali tek je prošlo nekoliko dana, nadam se da će nam uspjeti! 🙂

Dženisa,17

OSTAVI KOMENTAR