Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Prestao je da me voli ali ja njega...

Vaša nova istinita priča: “Prestao je da me voli ali ja njega nisam”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Još uvek se sećam svega kao da je bilo juče i priznajem, mnogo mi je teško bez njega pa sam zato odlučila da podelim moju priču sa vama ne bih li u njoj našla neku utehu jer ga nisam prebolela i čini mi se, neću nikada.

Nije mi bio prva ljubav ali sam ga volela kao da je prva i poslednja. Upoznala sam ga 18. oktobra u školi kada mi je prišao i rekao: “Ju, kakva frizura!” Nisam mogla da sakrijem osmeh koji znam da je jako voleo. Bio je prelep, zgodan dečko plave kose i najlepših plavih očiju. Takođe je bio mnogo visok (ja 161 cm a on 178 cm) što se meni baš sviđalo. Moj najbolji drug se družio sa njim i rekao mi je da ga zovu Čupko i da ide u osmi razred. Sutradan je ponovo došao u našu smenu i svaki sledeći dan. Uvek mi se javljao kad bi me video i počela sam da zaljubljujem u njega onako ludački i nenormalno. Stalno smo se dopisivali pa čak i na časovima. U njegovoj blizini osećala sam nešto što nisam nikada – pravu i iskrenu ljubav. Bio je mnogo dobar i neiskvaren dečko, na njega si uvek mogao da se osloniš… Stvarno je bio divan prijatelj!

Na moje veliko iznenađenje, posle samo 8 dana od našeg prvog susreta, pitao me je da mu budem devojka na šta sam, naravno, pristala! “A kako bilo je lepo kad samo se setim, živim za to, da bar još jednom vatru tu osetim!” Bio je to najlepši period mog života. Stvarno sam ga mnogo volela. Nastavio je da dolazi svaki dan kod mene u smenu a ja sam svaki dan ostajala 7. čas da bismo bili što duže zajedno. Ne postoji reč koja bi opisala ono što sam imala sa njim. Bolje od najboljeg! Pored njega imala sam osmeh malog deteta kada dobije najmanju sitnicu. Jako sam volela kad me zagli onako kako samo on zna pa me ne pušta da odem. Često mi je govorio koliko me voli, kupovao svakakve gluposti, mazio me po kosi, ljubio me… Školske sveske bile su ispisane njegovim imenom, stihovima koje mi je pisao, srcima i “našim” raznim datumima. Na časovima sam brojala minute kada ćemo se opet videti a kada bih ga napokon ugledala u onoj masi učenika, skočila bih na njega a on bi me poljubio onako najlepše na svetu. Bože, mnogo sam ga volela! Iako smo bili osnovna škola i deca, verovali smo da ćemo zauvek ostati zajedno, a i čak smo obećali jedno drugom da nećemo nikada raskinuti. Oboje smo imali slovo M urezano na ruci (prvo slovo mog i njegovog imena). Bio mi je kao najbolji drug – sve sam mu mogla reći a da mi se pritom ne smeje. Stvarno je bio jedna divna osoba koju bi svako poželeo, ali eto, samo sam je ja imala. Išli smo svugde i sve radili zajedno, imali smo iste prijatelje, ista inetresovanja, slušali smo istu muziku, voleli iste sportove… Znači, potpuno iste osobe! Takođe smo mnogo ličili jer sam i ja takođe plavuša i imam plave oči pa su nas i mnogi ljudi pitali da li smo mi zapravo u nekom rodu. Imao je prelep glas i obožavao je da sluša rock muziku pa sam i ja počela zajedno sa njim a sada ne mogu da prestanem. Metallica, Megadeth, Pink Floyd, Slayer, AC DC, Nirvana, Linkin park, Nickelback, Queen.. ma sve znam bre! A stvarno sam bila sam srećna sa njim. Trudio se da je meni uvek lepo… Samo da je meni dobro i dan danas sam mu zahvalna na tome. Sećam se… Posvađala sam se sa najboljim drugom (nešto se on naljutio na mene, nebitno uopšte) a moj Čupko ga je nagovorio da se pomiri samnom… I znaš šta? Pomirili smo se već sutradan. Sve dobro što mi se dešavalo bilo je upravo zbog njega. Jooooooj, kad se setim kada smo mi bili na fudbalskom terenu pa je radio zvezduu… Hahahhahahhahahah, nisam prestajala da ga zezam danima.

Ali naravno, posle svega što smo imali, Čupko me je prevario sa mojom jako dobrom drugaricom i to mu nikad neću oprostiti… A ni njoj! Ipak, mnogo mi nedostaje a najviše mi fali onaj njegov zagrljaj. Ponekad želim da mu napišem da ga još volim i da sam mu oprostila ali nešto me zaustavi… Nekako mi je glupo da sad opet budemo zajedno a i promenio se mnogo :(. Nestao je onaj sjaj u očima kada pomenu njegovo ime. Prestala sam da mu se javljam kad ga vidim, iako uvek želim da mu se javim. Pored njega prolazim kao da ga ne poznajem a do nedavno sam jedva čekala da ga zagrlim. Više ne dolazi da me vidi u školi pa ga i ne viđam tako često. Prestao je da priča o meni, sada sam za njega samo devojčica iz druge smene. Nestao je onaj osmeh koji sam imala samo kada je on bio tu. Ponekad poželim da zaplačem zbog svega ali se setim da mi je uvek govorio “just don’t cry”. Imali smo taj neki poseban srpsko-engleski govor koji i danas upotrebljavam… Navikla sam. Prestao je dolazi kod naše klupe iako se nekad nadam da će doći. Prestao je da me voli, ali ja njega nisam!

The fallen angel 🙁

OSTAVI KOMENTAR