Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Neprijatna tišina”

Vaša nova istinita priča: “Neprijatna tišina”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Bio je petak.

Padala je kiša, a ja sam žurila kući posle škole jer sam bila kažnjena. Bili su mi zabranjeni izlasci, telefoniranja, gledanje filmova vikendom sa drugaricama i zadržavanje posle škole, zbog pada proseka ocena na polugodištu. Razmišljala sam kako ću kada dođem kući reći mami da srednja i osnovna škola nisu isto, i tako nisam obratila pažnju na kamen na trotoaru i svom tezinom sam se “sručila” na vlažnu zemlju.

Čula sam smeh iza sebe. Svi su se rugali mom podvigu. Svi osim njega. Prišao je i pomogao mi da ustanem.

– Da li si dobro? – pitao je. Bilo me je jako sramota, pa sam brzo ustala i nastavila da trčim prema kući.

Kada sam stigla, umesto razumevanja sa mamine strane, naterala me je da odmah operem blatnjavu garderobu i odem u sobu da učim. Čim sam završila, odmah sam uključila kompjuter i ušla na Facebook. Bio je na četu. I kao što sam se i plašila, poslao mi je poruku.

– Ej, šta bi ono malopre? Gde si odjurila?

– Izvini zbog toga. Bilo mi je glupo zbog tvojih drugara.

– Ma pusti ih… Šta misliš da se vidimo sutra?

Iako sam znala da ću za vikend biti i dalje u kazni, pristala sam. Mami sam rekla da ću spavati kod drugarice da bi nam njena mama do kasno objašnjavala hemiju za kontrolni.

Celo jutro sam bila kao na iglama. Jedva sam čekala susret sa njim. Bila sam jako uzbuđena, pogotovu zato što me niko nikada ranije nije pozvao da izađemo. Pogotovo ne trećak.

I konacno je došao taj trenutak. To je bio najlepši dan u mom životu. Pričali smo o svemu: o muzici, filmovima, knjigama, školi, a zatim je nastala neprijatna tišina i poljubio me je. U tom trenutku sam bila najsrećnija osoba na svetu. Pored mojih nerazumnih roditelja i loših ocena, on je predstavljao jedinu svetlu tačku u mojoj budućnosti.

Jedva sam čekala ponedeljak. Svaki minut mi se činio kao večnost. Mislila sam da sam se po prvi put stvarno zaljubila.

Otišla sam u školu skoro trčeći. Bila sam nestrpljiva da ga vidim, pošto mi od subote uveče nije poslao nikakvu poruku. Videla sam ga. Sedeo je ispred škole sa drugovima. Istim onim koji su mi se rugali poslednjih nedelja svaki put kada bi me videli. Pogledao je u mene, a zatim okrenuo glavu na drugu stranu. Njegov drug se okrenuo ka meni i povikao:

– Ej, hvala ti! Zahvaljujući tebi sam pobedio u opkladi!

Pružio je flašu nekog pića ka meni, koju je nesumnjivo osvojio i ponudio me. Stajala sam kao ukopana, a onda bez reči usla u školu.

Ispala sam jako glupa što sam se prepustila u nešto što uopšte nije bila veza. Mislim da će proći puno vremena pre nego što opet počnem da verujem nekome. Ako ništa drugo, barem sam izvukla pouku iz ove priče.

Magical girl

OSTAVI KOMENTAR