Start My Love Story Vaša nova istinita priča – “Ne mogu bez njega”

Vaša nova istinita priča – “Ne mogu bez njega”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Nikada nisam bila dobra u sastavljanju uvoda. Upoznala sam ga davno, bili smo još deca. U vrtiću. Od tada mi se sviđa. I dalje čuvam svaki crtež, svaka pisma u pokušaju. Nas dvoje smo išli zajedno u isto odeljenje, dok smo bili u nižoj osnovnoj. Sećam se svega. Svih onih dečijih igra, jurnjave oko stola, rumenih obraza kada me poljubi u obraz, drženja za ruke, dopisivanja na sitnim ceduljicama, pokušaja da me napravi ljubomornom. Zajedno smo išli na veliki odmor, sedeli ispred škole. Uvek sam bila u njegovom timu, uvek je prvo mene birao. Pamtim svaki rođendan – od onog gde mi je poklonio buket cveća do onog gde smo bili sami u mraku (u pitanju je igra 7 minuta u raju, da ne pomislite svašta, imali smo samo 10 godina). Najdraža uspomena mi je odlazak na planinu, u organizaciji škole. Najviše od svega sam volela kada bi došao u sobu u kojoj sam ja bila, pa se onda skrivao ispod kreveta da ga učiteljica ne uhvati.

Kada smo završili 4.razred, mešali su nas. Nismo zapali u isto odeljenje. Koliko sam samo plakala. Mislim da mi je teže palo to što nisam sa njim u odeljenju, nego što nisam sa najboljom drugaricom. Udaljili smo se. Bilo mi je čudno što mi ne piše, pa sam ja odlučila da napravim prvi korak. Poslala sam mu “Zaboravio si me”, a on me je odmah pozvao i pitao : “Ko si ti?” Zakikotala sam se, i shvatila zašto ne zna ko sam. Imao je pogrešan broj mog mobilnog. Od tada, te zime 2007, dopisivali smo se stalno, čuli svakog dana. Sećam se kad mi je rekao da me voli. Kako sam samo bila crvena, nisam mogla u oči da ga pogledam.

Mnogo sam se plašila tog prvog poljupca. Ali bio je dečji, tako naivan i smotan u parku pored škole. Šta smo pa znali 😀 Na ekskurziji smo sedeli zajedno. Tamo mi je kupio narukvicu s mojim imenom, a njegovim pozadi. Kako mi je žao što sam je bacila u trenucima besa. Raskinuli smo na letnjem raspustu, da bi smo se pomirili opet, pre sedmog razreda. Pamtim kako smo se valjali po senu, prskali, išli u duge šetnje, kako je samo on umeo da me zagrli, drži u naručju… Sve sam to izgubila, jer sam ga prevarila. Glupača. A onda je on našao drugu, ali znala sam da mu ništa ne znači. Posle par meseci je opet bio sa mnom. Uspela sam da ih razdvojim. Istovremeno sam se gadila sama sebe i bilo mi je drago što je moj. Samo moj. Tog leta pamti da sam prvi put zaspala kod njega u naručju. On je svirao klavijature a i prelepo peva. Satima je mogao da svira samo za mene. A kada se setim kako smo plesali…

Ali nas dvoje smo suviše različiti. Vezivala nas je ta ljubav, ili šta već. Mnogo sam ga povredila. Bila sam previše ljubomorna, kontrolisala sam ga previše, a opet, on je i dalje bio sa mnom. On je taj koji me je tešio. Voleo me je bez obizra na to što sam tako nesavršena. Opet smo raskinuli. Sve to vreme, pa do 06.01.2012, bio je sa drugom. Ali, on je shvatio da ona nije ta. Samo sam ja bila ta koju voli. I on je bio jedina osoba koju sam volela. I dalje ga volim. Nisam prebolela to što nas dvoje nismo uspeli, to što, iako je on raskinuo sa njom, nismo uspeli. Mnogo mi nedostaje. Sada je u vezi sa nekom kučkicom. Čini se da je srećan. Mislim da mu je ona dala ono što ja nisam. Mir i svaki dan isti kao prethodni. Nadam se da ćemo opet biti zajedno, jer ja bez njega ne znam, ne mogu, ne umem, nemam snage.

Teodora

OSTAVI KOMENTAR