Start My Love Story Vaša nova istinita priča – Moj gospodin Savršeni

Vaša nova istinita priča – Moj gospodin Savršeni

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Glava prva

Jos jedan dan bez njega…Neizdrživ je taj bol,koji je svakoj sigurno dobro poznat.Ta mračna praznina u mom srcu polako preovladava. Uplakana,i crvenih očiju od suza, sedim u krevetu i prisećam se svih zajedničkih trenutaka provedenih s njim. Nikada ga neću zaboraviti. Sećam se početka…
Hladno, septembarsko jutro. Pamtim ga kao da je juče bilo. Prvi dan vrtića. Ispred nas čeka vaspitačica, a nas tridesetoro kao neki vrapčići koji jedva čekaju da prvi put polete, brzim korakom idemo prema vratima. Morala sam da se zadržim jer sam se pozdravljala sa mamom. Ulazim unutra, mašući joj neprestano. Za razliku od drugih, taj dan uopšte nisam sanjala, i zamišljala kako će da izgleda, već sam ga zamišljala sasvim običnim. Međutim,nisam ni slutila da će mi se ovo desiti. Ulazim u prostoriju, a pored prozora ugledam jednog dečka, veoma visokog za svoje godine, koji sam, izdvojen sedi pored prozora i posmatra okolinu. Zvao se Viktor. U tom trenutku, pogledi su nam se presreli, i osetila sam neku mučninu. Tada to nisam mogla da opišem, ali kao da mi je nešto šetalo po stomaku. Nisam znala o čemu se radi. Sve mi je to bilo strano. Od tad smo postali nerazdvojni. Pošto sam sa pet godina naučila da čitam, stalno sam mu čitala bajke, a on je uvek uživao, zatim sam mu ponekad crtala razne crtane likove na ruci, i tu ruku nije nikad hteo da pere da ne bi taj crtež upropastio. Bio mi je najbolji drug, čak je i kući posle vrtića dolazio kod mene da bi se igrali. Čak sam ga ponekad i bratom zvala. To su bili baš lepi dani i ostali su mi u lepom sećanju. Ali, ti dani su ostali iza mene. Nastavljam drugim putem.

Glava druga

Viktora sam slabo viđala zato što je ranije pošao u školu i sada bio na jedan korak ispred mene. Nisam ni sanjala da ćemo izgubiti svaki kontakt. On je sad mali maturant i završava osmi razred. Pre godinu dana sam saznala da je zaljubljen u mene. Bio je sedmi,a ja šesti razred. Zapravo sam očekivala da ćemo biti nekad zajedno, zato što je ipak postojala neka hemija između nas odmalena. Volela sam ga kao brata ali sam nešto više osećala prema njemu. Uveče sam izašla s njim i mojim drugaricama. Šetamo parkom i posmatramo jato zvezda. Napokon smo našli klupu.

– Kakvo je lepo nebo,zar ne? – rekoh
– Jeste,nikad nije bilo lepše! Reče on.
Vreme je polako prolazilo…
– Ej,hajde da me ispratite do kuće, reče Martina.
Nakon pet minuta sve moje drugarice polaze za njom, a ja ostajem zato što me boleo stomak. Viktor je odlučio da ostane sa mnom.
– Kako lepo od tebe! –rekoh
– Ma i mene mrzi da je ispraćam čak do kuće, a i neću samu da te ostavim. – reče mi
– Stvarno je to lepo od tebe,hvala ti!
– Ma ništa! – reče
– Hej, moram nešto da te pitam, ali moraš da mi iskreno odgovoriš,obećavaš?
– Obećavam. Kaži slobodno.
– Da li si se ti stvarno zaljubio u mene?
Teško to izgovaram, ali sam morala. Plašim se šta će odgovoriti.
– Zamišljao sam da ti ovo saopštim drugačije, ali si me pretekla. Naravno da jesam,oduvek sam i bio! – reče
Osećam kao da ću eksplodirati od sreće!
– Ja sam isto to htela da ti priznam, još ranije! -rekoh mu
– Nemoguće je da isto osećamo!
– Pa,jeste. Sve je moguće! rekoh
– Hej, pogledaj kakvo je nebo! – reče mi
– Jao, baš je lepo,zar ne?
– Da,lepo je kao ti! –reče
– Ma daj, laskaš mi!
– Ozbiljno ti kažem! – on mi reče
Prelazim na drugu temu, inače ću pući od ljubavi, i sigurno ću ga poljubiti. Jaoo, da li sam normalna.Možda nisam…Šta mislite?
– A koju planiraš da upišeš školu ? – rekoh
– Vojnu gimnaziju. Ti? –reče mi
– Jao, i to nam se poklapa!
– Ja ću ti čuvati mesto tamo! – reče
– hehehe,ako se upišem!
– Ma hoćeš sigurno! Verujem u tebe!
Kad je to rekao, činilo mi se da sam bila najsrećnija osoba na planeti u tom trenutku.
– I prekršiću sva pravila zbog tebe, jer ti si vredna toga! – reče mi
Jaoooo Bože, da li sanjam? – pomislih
– Samo da ti kažem, ako ih prekršiš, bivaš izbačen automatski, a ja to ne želim za tebe! – rekoh mu odlučno.
– Ne brini, ja ću da pazim, ako treba, preplivaću ceo okean da dođem do tebe!
– Ma hajde! – rekoh mu
– Stvarno ti kažem! Sve ću uraditi za tebe!
Jao, kad se setim njegovog osmeha…Izgledao mi je tako čarobno! A tek njegove okice, uf, mislila sam da ću poludeti od njegove lepote!
Nisam više mogla da izdržim, morala sam da ga poljubim. Rekla sam sebi sad ili nikad!
Ali me on pretekao… Polako mi se približio i poljubio me najnežnije što je mogao…Nisam znala da li sanjam ili se ovo stvarno dešava.
I na kraju tog poljupca, kao šlag na torti, izgovorio je te magične reči po prvi put.
– Volim te!
– Volim i ja tebe!
Sa njim su sati brzo proleteli. Bilo je 11 sati. Drugarice se nisu ni vratile, a mi smo bili tamo sami, kao neki zaljubljeni golubovi.Čula sam se sa jednom od drugarica,
– Hej,dođi sa Viktorom da se upoznate sa mojim dečkom. Naćićemo se kod ambulante. To je bila Mima, moja najbolja prijateljica.
Napokon!Htela sam da puknem od te zaljubljenosti, nismo se odvajali. A ja nisam navikla. Pa kako i mogu? Ja nikad do tad nisam imala dečka. Nego da se vratimo na priču. Krenuli smo.I u trenutku mi je srce stalo,dogodilo se to…taj dodir naših ruku i spajanje. Nisam htela da ga pustim nikada.A tad je bio samo moj……

Glava treća

Deset sati. Jutro. Ustajem i odlazim da doručkujem. Celu noć nisam spavala. Neopisivo sam srećna. A kako i ne bih – našla sam onog pravog, mog gospodina Savršenog. Sigurno mi zavidite. A možda ste neke već našle svog i dobro znate kako se ja sad osećam.
– Dobro jutro, sine – reče mi mama. Ulazim u kuhinju i sedam na stolicu.
– Dobro jutro, mama.
Dok je ona spremala doručak ja sam brzo otišla do dnevne sobe na kompjuter dok me nije videla. Molim Boga da je on online. Otvaram svoj Facebook nalog. Imam i šta da vidim – poruka,i to od njega! I jedno 100 lajkova.Otvaram poruku koja ovako glasi…
-Hej, super sam se proveo sinoć.Hvala ti. Večeras u isto vreme na našem mestu. Odgovara?
Volim te. Pucam od sreće! Odgovaram mu sledeće:
-Dogovoreno. Odgovara mi. Volim i ja tebe! Polako, polako i današnji dan je prošao. Spremam se za sastanak s njim. Jao, jedva čekam ponovo da ga vidim! Napokon spremna, odlazim.Trebali smo da se nađemo na onoj klupici gde smo sinoć bili. Nisam ga videla da me čeka. Obuzimali su me žmarci i taj neki čudan osećaj straha. Sedim. Već je prošlo dosta vremena,a on kasni.Počinjem da se brinem. Kroz glavu mi prolaze razne misli: da je možda zaboravio, ispalio me. Posle sat vremena on se pojavljuje. Napokon! Poludela sam čekajući!
– Gde si ti bio do sad!? – osećala sam se kao da ću pući od besa!
– Morao sam do bake da joj odnesem nešto.
Hajde,i to sam prihvatila.Pomislih:hajde uživaj! Nije sad vreme za raspravu. Pobogu, prvi nam je izlazak, trebam da uživam, nije vreme za nervozu. Seo je pored mene i počeli smo da pričamo. Nikad nisam htela da se odvojim od njega! Jednostavno, ta neka sila me zadržava da ostanem pored njega !I zahvalna sam joj. Šetali smo celo veče,držeći se za ruke i uživajući u noći i jatu zvezda.Bez obzira što mi je objasnio zašto je kasnio, sumnjala sam u njega. Plašila sam se da me lagao i da nešto pokušava ali tad više nisam razmišljala o tome. Bitno je da je on sada pored mene i da ga ne puštam nikuda da ide.

Glava četvrta

Prošlo je i to veče. Dogovorila sam se sa drugaricama da sutradan idemo na bazen. Jedva su me naterale, s obzirom da nisam htela bez njega! A on nije mogao da krene sa nama jer je imao neke obaveze. Još jedan razlog da još više sumnjam u njega. Koji to dečko neće da što više vremena da provodi sa svojom devojkom? Ali na to tad nisam obraćala pažnju, jer će vreme na kraju pokazati sve.
Bazen. Sparno vreme i nepodnošljiva vrućina. Kupam se a ustvari sam na sasvim drugoj planeti.Na planeti gde samo on i ja postojimo. Mima me kao po običaju, trgnula rekavši mi:
– Hej, pogledaj onog dečka!
– Ma hajde, Mima, znaš dobro kog volim. Drugi me ne interesuju.
– Ma znam, ali zar ti nije čudno što je sinoć kasnio čitavih sat vremena i zato što danas nije došao s nama zato što je morao da ide kod bake! Šta, baba mu je važnija od tebe!? Ma daj, koga laže…
– Ej,a kaži mi kad ti imaš ono probe u UMS?
– Pa znaš,svake subote i nedelje.
– A,pa super – rekoh joj
Tu se završila svaka priča.Skakale smo, zezale se, plivale i malo se sunčale. Pomislićete: Kakav divan dan,zar ne? Za vas možda, ali za mene ne.Ceo dan sam o njemu razmišljala i nisam stigla da se zabavim. U glavi mi se vrtela ista misao: Šta ako je Mima ipak u pravu? Da li je moguće da sam toliki baksuz u ljubavi? Šta mislite?

Glava peta

Svakim sledećim danom bio je sve sumnjičaviji. Plašila sam se da je Mima bila u pravu, ali nisam htela da verujem u to. Izbegavao je da se viđamo i na kraju se uopšte nismo ni viđali. Nema više poruka, poziva, lajkova…Kako je vreme odmicalo bilo je sve gore, sve dok jednog dana on nije mene pozvao i rekao mi:
– Izvini, moram nešto da ti kažem, mnogo mi je teško, ali osećam tu potrebu.
Znala sam da nešto nije u redu.
– Znaš, našao sam drugu, cura ima više zajedničkih tema sa mnom nego ti. A što je najvažnije – volim je. Stvarno izvini, ali našoj vezi je kraj.
Sve nade, snovi i maštanja – srušeni u jednoj sekundi!Kako život može da bude tako surov!?
Odgovorila sam mu :
– Ok. Shvatam celu priču. Idi sa njom. Zaboravi na mene. Tek sad vidim kakav si u stvari! Neću više da te vidim! Sve si moje snove srušio! Kako možeš biti tako surov!?
Pukla sam. Kao da sam bila na ivici nervnog sloma. Molio me za oproštaj, ali nisam mogla da ga gledam više. Nije više postojao za mene. Danima sam plakala i nisam mogla da zamislim da ga više nema…

Život me proveo kroz sve moguće testove koje sam lako prošla. Bez ijedne napravljene greške. Ali, jednostavno ovaj test ljubavi nisam mogla lako da prođem kao ostale. Na kraju sam shvatila da ljubav nema uvek srećan kraj i da niko nije savršen, kao i da ljubav nije najbitnija i da nikad ne treba plakati za nekim ko to nije zaslužio. Ne možete živeti kao u bajci gde je sve nestvarno i gde svi žive srećno do kraja života. Život je vaša bajka u kojoj vi odlučujete kako će se završiti..I zapamtite: Prinčevi ne postoje,oni su samo deo naše mašte 🙂

Mila Filipović

OSTAVI KOMENTAR