Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Moglo je biti drugačije”

Vaša nova istinita priča: “Moglo je biti drugačije”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Počeli smo da se družimo 2010. godine sasvim sučajno, tačnije upoznala nas je moja najbolja drugarica Sara. Zove se Nikola, ima kratku crnu kosu i prelepe smeđe oči. Govorila sam mu sve, gledala sam ga samo kao druga. Odjednom smo postali nerazdvojni, stalno smo pričali, stalno smo izlazili.

Došlo je leto 2011, sećam se dobro 28. jun, išli smo na bazen. Odvojili smo se iz društva i otišli sami u vodu, potapao me je i tako smo pravili grimase, a odjednom smo se nekako previše približili i poljubili se. To mi je bio prvi put da se poljubim i mogu reći da je bilo jako lepo, čudno je kako do tada nisam ništa osećala prema njemu.

Počeli smo da izlazimo samo sada kao par. Noću bismo šetali, budalili se, trčali po terenu i čekali da se prskalice upale. Stvarno je bilo predivno, celo leto me je oduševljavao, sve je bilo tako nestvarno.

Leto se završilo, išli smo u različite srednje i počeli nekako na čudan način da se udaljavamo. Nije bilo više poruka za laku noć, četovanja do 2 sata, nije bilo ničega, sve je nestalo, ali ipak sam se nadala, ne znam zašto, ali sam se nadala da će sve doći na svoje i da ćemo opet biti jedno, ali sva ta nadanja i čežnja srušila je jedna poruka: “Mislim da više ne bi trebalo da se viđamo.” Odgovorila sam: “Zašto?”, a on kao poslednji je rekao: “Našao sam drugu…”

Mislila sam da je drugačiji, da nije kao drugi. Da ume nešto da ceni, nikada nisam mislila da će me tako oboriti, tako slomiti. Ali opet iako su prošle godine kada ga se setim pođu mi suze na lice, ne zanm zašto i ne znam kako, ali u svakom dečku vidim njega..Ljubila sam mnoge posle njega, zaljubila sam se ponovo, ali ipak u njihovim očima videm samo njegov osmeh. Sretnem ga katkad u prolazu, kao potpuni neznanci prolazimo jedno pored drugog, nema ni ćao ni zdravo, ničega…

I posle svega šetam parkom i sedam na našu klupu, nadam se da ćeš doći pa tako dozivam tvoje ime, ali nigde nikoga, tišina, samo u daljini se čuje odjek mog glasa.

Elena Jo

OSTAVI KOMENTAR