Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Ko zna šta donosi leto…”

Vaša nova istinita priča: “Ko zna šta donosi leto…”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Bilo je to ljeto 2012. Činilo se kao da ce to biti najluđe ljeto ikad. I bilo je…

Svaki moj dan bio je proveden na plaži s mojom najboljom prijateljicom. I kao i sve ostale cure, imale smo običaj promatrati zgodne dečke. I tamo mi se jako dopao jedan od njih. Počeli smo se družiti i trebali smo biti skupa, al onda je učinio nesto užasno. Dok je bio na plaži, svim svojim prijateljima je rekao da nikad ne bih bio sa mnom jer ga volim, a on samo obožava zavoditi cure! Nisam mogla vjerovati, do jučer je bio najromantičniji dečko ikad. I da, voljela sam ga. Ali otkad je to rekao, ja sam ga pokušavala zaboraviti.

I tako smo se ja i Lea (najbolja prijateljica) kupale na drugoj plaži. I jednog dana dok smo se sunčale, do nas je doletjela lopta, a za njom je dotrčao On. Zvao se Julian i došao je iz Njemačke ovamo na praznike, kao i svake godine do sada. Skoro svake večeri smo izlazili van i jako sam ga dobro upoznala. Bio je romantičar, imali smo iste interese, voljeli sličnu glazbu. I jedne večeri odveo me na plažu. Sjeli smo na jednu zaklonjeniju klupu ispod bora. Svidjela mi se ta atmosfera klupice i punog mjeseca koji se protegao nad modrim morem. Razgovarali smo o nekim bezveznim stvarima, i onda dosli do teme – LJUBAV! Gledao me u oči i upitao kako je moguce da sam solo? Tražim li dečka? Zarumenila sam se. Dijelio mi je komplimente kao nitko do sada, a to je godilo mojim ušima. Odgovovrila sam mu kako je i bilo – netražim dečka, čekam da on pronađe mene. Dosadila mi je pomalo potraga. Vidjela sam blago razočaranje u njegovim očima, ali nije ništa rekao. Okrenuli smo drugu temu, a ono razočaranje u njegovim očima je nestalo. Svidio mi se. Jako. Totalno sam zaboravila na onog dečka s početka ljeta – kao da se nije ni dogodio. Valjda sam ga zaboravila?

Dodala sam Juliana na FB i počeli smo se dopisivati. Jedne večeri mi je rekao da me mora pod hitno vidjeti. Nije mi bilo jasno zašto, ali pristala sam. Našli smo se pokraj naše klupice. Došla sam do njega. Slušao je muziku i gledao u more koje je ovladalo horizontom. Rekao mi je samo: “Ja se sutra vraćam u Njemačku.” Rekao je to uzrujano, a ja sam mu prišla i zagrlila ga. “Sve je ok”, rekla sam.”‘Čut cemo se preko fejsa, zar ne?” Odvratio je samo kimanjem glave i onim posebnim osmjehom. Onim koji ti razvedri dan, koji ti neda mira noćima.

Pružio mi je jednu slušalicu, uzela sam je stavila u uho i samo poslušala. Svirala je RHCP – Snow, naša omiljena pjesma. Riječi nisu bile potrebne. Samo pjesma i njegov zagrljaj.

Sutradan je otišao u Njemačku, ali i dalje se čujemo. Pričamo uvijek preko fejsa i ne znam kako me on jedini uspijeva nasmijati kada sam tužna.

Jedva čekam ljeto 2013. jer – tko zna što će ono donijeti (osim njega)?

LoveBird

OSTAVI KOMENTAR