Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Jednostavno nam nije bilo suđeno”

Vaša nova istinita priča: “Jednostavno nam nije bilo suđeno”

SHARE

null

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Posle svega, mogu da kažem samo “Jednostavno nam nije bilo suđeno”

Sviđao mi se od pačića. Bili smo u istoj grupi a ja sam živela za dane kada će me vaspitačica staviti da sedim blizu njega. Kući sam satima ‘pričala’ sa njim. Polaskom u prvi razred sve se promenilo. Nismo bili u istom odeljenju i polako sam zaboravljala na njega. Popričali bi smo povremeno na hodniku ali ništa više od toga. Sve do jednog junskog dana 2011. Završavali smo sedmi razred a on se mnogo promenio. Izrastao je, prolepšao se. Mogu slobodno da kazem, bio je još slađi nego pre. Naša škola je organizovala akciju čišćenja parka i svi sedmaci i osmaci su učestvovali. On i ja smo sa još nekim drugarima ‘čistili’ jedan deo parka, kad sam se ja saplela i pala. Bilo mi je jako neprijatno ali on se samo nasmejao, bio je to najlepši osmeh koji sam ikada videla i pružio mi je ruku da ustanem. Mislim da sam se tada zaljubila. Ponovo. Na putu do kuće raspitala sam se kod drugarice o njemu. Nije imao devojku, mada mu se sviđala jedna koja je imala dečka. Ja nisam gubila nadu. Sve do dana kada sam saznala da ima devojku. Tih dana sam bila baš neraspoložena. Bilo mi je jako žao sto ga nisam ranije primetila, što sam dozvolila da ona uđe u njegov život pre mene. Ali, on je znao da mi se sviđa. Došao je kraj školske godine, on je raskinuo sa devojkom a ja sam bila zaljubljena više nego ranije. Na raspustu sam ga videla nekoliko puta, bez reči smo prolazili jedno pored drugog. Nova školska godina donosi i nove ljubavi. On se zaljubio u drugu, novu devojku koja je došla u našu skolu. To je tek bilo razočarenje za mene. Međutim, ta devojka ga je samo “zavlačila”, davala mu lažne nade, družila se sa njim a onda ga “ispalila”. Bilo mi je jako žao zbog njega. A ja sam ga čekala i nadala se.

Dani su se nizali, nismo nas dvoje bili u ne znam kakvom odnosu, pričali bismo ponekad,i to je to. I onda ja saznam da on ima devojku. Tada sam shvatila, uvek će neko drugi biti ispred mene. Uvek. Iako mi se i dalje sviđao,a on je to vrlo dobro znao. Danima sam slušala tužne pesme, noću sam plakala a u školi sam glumila da me nije briga. Plakala bih u sebi svaki put kad bih ga videla sa njom ali sam prolazila pored njih kao da ne postoje, kao da nisu tu. Nekoliko meseci je prošlo, on je raskinuo sa devojkom ali ja sada nisam ništa očekivala. Sviđao mi se, priznajem. Mnogo mi se sviđao. Ali, očekivala sam da se pojavi neka treća, koja će opet stati ispred mene. I pojavila se. Ali nije bila iz naše škole. Nisu se viđali i bili su samo drugari. U međuvremenu je pričao sa mnom, šalili smo se, zadirkivao me, imitirao. Poslednji dani u osnovnoj školi i pripreme za maturu bili su najlepši period u mom životu. Bili smo non-stop zajedno, pričali smo više nego ikad, koristio je svaku priliku da me kao “slučajno” dodirne. Nalazila sam se u oblacima. Ne,nismo bili u vezi a ja sam bila zaljubljenija nego ikada. Meni je bilo dovoljno da ga posmatram, mogla sam po ceo dan da gledam u njega i ne bih tražila ništa više. Svi su znali da mi se on sviđa. Poneko me je zadirkivao pred njim, mada mi je bilo malo neprijatno zbog toga. Posle toga – raspust. Videla sam ga samo nekoliko puta. Dopisivali smo se ponekad ali to nije bilo to. Polazak u srednju…Ceo raspust sam čekala da ga vidim a onda dan pred polazak sam saznala da smo kontra smene. To me je dotuklo. Bila sam tužna, jako tužna.

Evo,nisam ga videla skoro mesec dana. Čula sam da ima devojku, drugarica mi je to oprezno saopštila, znala je da sam i dalje zaljubljena u njega. Odgovorila sam joj “Ma samo neka je srecan” i produžila dalje. Svaki dan mi se završavao isto – suzama i svako jutro mi je počinjalo stihovima neke tužne pesme. Nadala sam se da ću se u srednjoj školi zaljubiti, da ću ga zaboraviti. Ali, mislim da to neće biti tako lako. Niko nije dovoljno lep, ni dovoljno dobar. Jednostavno nije ON. A,da. Čula sam da je raskinuo sa devojkom. Prevarila ga je. I onda sam se zapitala, zašto je to sve tako, zašto Bog daje sreću onima koji ne znaju da je cene? Čula sam takođe da pati zbog nje…A ja bih ga čuvala kao malo vode na dlanu. Zabolelo me je kada sam čula da pati. Bila sam tužna zbog njega, patila sam zato što je on patio. Boleo me je njegov bol. Evo, dok pišem ovu priču suze mi naviru. Čuli smo se, kaže da mu je super u ljubavi. Eh, da je meni bar upola super. A možda me laže…

Odavno sam se pomirila sa tim da nas dvoje nećemo biti zajedno. Drugarice misle da je navika to što sam zaljubljena i da će to proći kad se pojavi neko drugi. Ali ne, ja znam da nije. I dalje osećam leptiriće u stomaku kada ga vidim. I dalje se nasmejem kada pomislim na njega. I on to zna. Verovatno će se pojaviti neka peta, koja će opet biti ispred mene. Još uvek se nadam ali znam da od NAS neće biti ništa. Meni je dovoljno da ga vidim, da vidim da je srećan. Ja ću se već snaći nekako.

Tina, 15

OSTAVI KOMENTAR