Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “I dalje se nadam”

Vaša nova istinita priča: “I dalje se nadam”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Ovo nije takva ljubavna priča, koju u ovoj rubrici očekujete. Ovo nije priča o ljubavi između momka i devojke, o zaljubljnenosti.

Ne, ovo je prica o nečemu što sam ja uvek stavljala ispred takve ljubavi. Ovo je priča o beskrajnoj ljubavi prema najboljoj drugarici.

Znam, to nije za ovakvu rubriku. Ali moram to negde da napišem, da izbacim to iz sebe.

Došla sam u novu školu, te 2012. godine. Zbunjena i uplašena reakcija mojih “novih drugara” o kojima još ništa nisam znala.

Družila sam se u početku sa par njih koji su me dobro prihvatili, ali nisam osećala sa njima tu povezanost, volela sam ih, ali ne iskreno, duboko. Mislila sam, ne mogu još ni da ih volim, mora proći vreme, moram ih upoznati bolje, moramo više toga zajedno proživeti da bih ih volela. Oni su mene voleli, na isti taj način, pretpostavljam. Onda sam se sa njom zbližavala sve više i više. Ona je bila Ivana. Ivana, devojka sa kojom sam se toliko zbližila za tako kratko vreme, da čak ni ja u to nisam mogla da verujem u potpunosti. I mislila sam da je nemoguće, da će sve to kratko trajati. Ona nije bila među prvima koji su me prihvatili kao svoju drugaricu. Ali sam se sa njom prvom zbližila. U početku smo se družile samo u školi. Zatim i van nje. A svakim danom smo bile sve bliže, i na kraju sam, uz dubok osećaj krivice, napustila one koji su tu bili uz mene na početku, i počele smo slobodno da se družimo svaki dan, svaki minut, svaki sekund. Toliko sam je zavolela da to nije bilo normalno. Volela sam je toliko, da se to moglo porediti sa ljubavlju koju osećam prema svojim sestrama. Volela je i ona mene. Govorila mi je to toliko puta, a i osećala sam da je to istina, jer je to dokazivala delima. Kad sam nerazmišljajući kukala kako sam gladna, ona bi mi kupila kesu čipsa ili nešto slično. Kad mi je trebala pomoć, ona mi je pomagala i ostajala je samnom koliko god mi je to bilo potrebno, nerazmišljajući da li će negde zakasniti. Zahvaljivala mi se na svoj podršci koju sam joj od srca pružala. Zajedno smo se radovale, patile, smejale se. Prijala mi je sva pažnja i ljubav koju mi je pružala, zato sam je i volela. Kad bi mi se neki dečko svideo, nju sam prvu zvala da joj to saopštim. Prošla sam sve njene faze, a za kratko vreme ih je mnogo bilo. Da mi je ona bila bukvalno jedini prijatelj na celom svetu, bilo bi mi dovoljno i niko drugi mi ne bi bio potreban. Živela sam za trenutke kad se zajedno smejemo, plačemo. Kad mi iznova i iznova priča o tom dečku koji joj se toliko sviđa. Kad ja njoj pričam o svim “slatkišima” iz autobusa, liftova i hodnika. I mnogo smo se volele. Previše. Da je nisam toliko volela, možda bi mi danas bilo lakše da je se setim, a da pritom ne zadržavam suze. Jer jedna od naših svađa nije bila kao ostale. Nije se završila nakon dan-dva, tako što smo se obe u isti glas izvinjavale, grleći se i plačući, nakon čega bi sve bilo u redu. Ne, ovaj put je bilo drugačije. Ovaj put, ona je nastavila dalje, bez mene. Danima sam polagala nade da nije sve gotovo. Ali onda sam konačno shvatila, nju sada zaista nije više briga. Našla je novo društvo, obrisala moj broj, blokirala me na Facebooku-u i Skype-u na kom smo provodile svako veče, pričajući kao da se sto godina nismo videle. Osudila me je da svaki dan gledam kako se smeje sa svojim novim društvom. I dane sam provela pitajući se da li joj imalo nedostaje moja podrška, moja bezuslovna ljubav. Meni ona nedostaje, mnogo, previše.

Nedostaje mi kako me je tretirala kao mlađu sestru. Jer ona je bila tako samouverena, a ja stidljiva. Kad nisam mogla da govorim, govorila je umesto mene. I srećna sam bez nje. Imam porodicu, društvo, i sve male stvari koje me čine srećnom svaki dan. Ali i dalje ima toliko pitanja na koja želim da nađem odgovor. Nedostaje mi moja glupačica, moja princezica. Da li nedostajem i ja njoj? Da li njeno novo društvo može da zameni mene? Da li je prema njima iskrena kao što je bila prema meni? Znaju li oni sve njene tajne? I teško mi je da priznam, ali i dalje se nadam da će mi se moja glupača vratiti pre nego što bude kasno.

Milica,15

OSTAVI KOMENTAR