Start My Love Story Vaša nova istinita priča: “Distance”

Vaša nova istinita priča: “Distance”

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Desilo se to ovog leta 2012.

Od prošle godine ne živim u Srbiji, tako da je sada posećujem samo za raspuste. Jedva sam bila čekala leto 2012, nadajući se da će stvarno biti kao nijedno leto pre, iako ništa nisam preduzimala po tom pitanju; nisam izlazila, nisam otišla na more… Najbolja drugarica je našla dečka već u junu i po prvi put se zaljubila. Njen dečko je imao mlađeg brata i moja drugarica je htela da nam namesti. Slagala sam se s tim, mada opet, nisam ništa preduzimala po tom pitanju. Ne znam šta sam čekala.

Drugarice su me napokon nagovorile da pođem na jednu žurku 20. jula. Dok smo se spremale, samo sam usput pitala da li će taj dečko biti na žurki i par stvari o njemu. Ispostavilo se da ima 18 godina i da i on dolazi u Srbiju samo za letnje raspuste, i da mu je pomalo i dosadno u Srbiji s obzirom da mu srpski i ne ide od ruke, a nemački, jezik koji on govori, niko nije govorio u okolini u kojoj se kretao.

Na žurki je bio živ smor sve dok dečko moje drugarice sa svojim ortacima i bratom nije došao. Nisam ga poznavala niti ga videla pre, ali čim sam ga ugledala, pitala sam ko je on. Pa –  to je bio mlađi brat. Svideo mi se. Te večeri se nismo upoznali.

Nedelju dana kasnije dobila sam psa. Krenula sam da ga prošetam sa par drugarica i naletele smo na, ni manje ni više, nego njih dvojicu 🙂 Dečko moje drugarice se igrao malo sa psićem dok sam ja pokušavala da malo bolje pogledam u ”brata”. On se smeškao. Imao je predivan osmeh. Ni te se večeri nismo zvanično upoznali.

Drugarica je rešila da preuzme inicijativu i pokazala mu jedne večeri moju sliku i ispričala mu moju situaciju i to da učim nemački. Rekao joj je da sam slatka i da bi voleo da se upoznamo. A moja drugarica nije mogla da odoli a da mu ne kaže da i ja mislim za njega da je jaaako simpatičan.

Četiri dana kasnije, 31. jula, na nagovor moje sestre i najbolje drugarice, napokon smo se upoznali. Nikada se nisam upoznavala sa momcima na taj način, nikada do tad nisam ni imala momka, samo zato što mi ni sa kim nije bilo prijatno i opušteno. Samo Bog zna koliko sam bila nervozna i da sam do tad, po prvi put, popila više od POLA čaše piva. Kada sam ga videla kako prelazi ulicu i kreće ka meni i drugarici, ja sam se okrenula i pokušala da pobegnem, sreća pa me je drugarica uhvatila! 😀 Prišao je bio i baš tada meni je zazvonio telefon. Preturala sam po tašni sa jednom rukom, a u drugoj limenka piva. Njegova prva progovorena rečenica bila je: ”Evo ja ću da ti pridržim.” To nikad neću da zaboravim.

Možda zvuči glupo, ali ta noć je bila jedna od najlepših u mom životu i bila je na foru ‘kada si poslednji put uradila nešto po prvi put?’. Prvi sastanak, prvi poljubac, prvo praćenje kući, prvi poklon, prva noć preko 3h ujutro… I sve to kao u filmu, SPONTANO; jer se ta reč gubi, a ljudi odavno više nisu spontani, sve je samo jedna velika rutina. Kupio je bio nekoliko PEZ-a, i celo društvance je jelo PEZ, pričalo o tetovažama i ostalim glupostima. Tek onako sam mu spomenula da je ukus višnje najlepši. Kada su se svi razišli, stavio mi je baš taj PEZ u ruku i nasmešio se. 🙂 Obećao mi je da ćemo dolaziti jedno kod drugog u državama gde živimo, ali da ćemo se pre svega u Srbiji sastati na raspustu za Novu godinu. Te prve večeri nas je njegov brat slikao.

Druge večeri mi je rekao da imamo još samo to veče i sutradan. Odlazio je. Smešno ili ne, ali naučila sam mnogo toga od njega. Shvatila sam da, hvala Bogu, stvarno nisu svi isti i da još uvek postoje oni koji se iskreno zaljubljuju i znaju da vole. Mnogi mi se smeju kad to kažem jer je, kako kažu, nemoguće zaljubiti se već druge večeri. Pa naravno da je nemoguće kad im se nikada nije desilo.

Poslednje večeri sam i ja njega nešto naučila. Radio je sve što mu drugi kažu; sledeći put kad mu je neko nešto rekao da kaže ili uradi, rekla sam ne. I on je poslušao. Životinje nije voleo, i od psa lutalica je imao jezu, ali sam mu pokazala da i njima treba ljubav. Posle ih je sve redom mazio 🙂 Takva sam osoba da mi treba jako puno vremena da pokažem ljubav, ali kad to jednom uradim, onda je to stvarno i iskreno. Krivo mi je što mu nisam pokazivala onoliko koliko je on meni. Rekao je mojoj sestri da me voli, da me sanja svake večeri i da za ova dva dana nije prestajao da misli na mene. Da je plakao zbog mene. I ja sam zbog njega. Jer prosto nije fer da se nešto tako lepo desi, a onda jednostavno mora da se završi. Hteo je te večeri sve da mi učini. Kada mi je nešto ispalo, dohvatio bi, kupio mi je omiljeni sok, a da ja to nisam ni znala, kupio mi je limenku piva zbog koje se zamalo nismo pobili jer ja nisam želela da troži novac za džabe. Ja sam platila limenku, ali sam ujutru našla novac u svojoj torbi. Kad bi zapalio cigaretu i ja mu iz šale uzela, rekao bi da će prestati sa pušenjem i da ja sa tim ne treba da počinjem. Sat vremena pre izlaska sunca i pre nego što je on trebao da krene, dok se ostatak društva šalilo i pilo, nas dvoje smo samo ćutali prigrljeni. Rekao je: ”Ja tebe ne mogu sad da ostavim. Ne mogu.”

Planirala sam drugačije da se pozdravim sa njim. Planirala. Ali onda kad se to desi, nema tog plana koji se može slediti, jer emocije tada nenormalno rade. Posle pitanja njegovog brata kakve ja to oči imam, i NJEGOVOG odgovora NAJLEPŠE, znala sam da mi samo poslednji zagrljaj fali i kraj, počeću sa plačom. Pozdravio se sa svima i meni prišao i poljubio me. Ne na kvarno, samo jedan mali kratak poljubac. Meni sasvim dovoljan da shvatim da želim da ovo traje. Požurivala sam drugaricu i sestru sve vreme samo da krenemo, plač je bio blizu i pretio je. Molio me je da on plati taksi i odveze nas do kuće, ali ne, samo da ne zaplačem ispred njega. Njegova poslednja rečenica kada sam krenula bila je: ”Nati, vrati se, dođi ovamo, molim te.” Pravila sam se da nisam čula. I otišla sam. Kada je njegov taksi otišao, moj plač je došao.

Od tada je prošlo već 2 meseca, jednom smo se čuli preko telefona, i do skoro redovno preko facebook-a, sve dok ga nije izbrisao bez reči. Kupila sam specijalnu karticu za telefon tako da je poziv za njegovu državu jeftiniji, ali ga još uvek nisam pozvala. Ne znam da li se idalje seća svega i da li mu idalje značim nešto. I još uvek se nadam da će ispuniti ono obećanje od prve večeri da ćemo se sresti na raspustu za Novu godinu. Ja čekam… jer me je on tome naučio.

1.8.2012.Heavy black heart

OSTAVI KOMENTAR