Start My Love Story Vaša nova istinita priča: Moj filozof

Vaša nova istinita priča: Moj filozof

SHARE

null

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Pojavio se niotkud. Jednog dana, ne znam datum, ne znam vreme, ali znam mesto. Uobičajeno mesto gde sam odlazila tokom celog prošlog leta – teretana. Njega sam videla. Tada je imao kratku kosicu i vežbao je na muškim spravama. Delovao mi je stidljiv kao što sam i ja delimično. I onda sam saznala da ide u Zaječar u školu, da je farmaceutski tehničar i da je prepametan. Ide na raznorazna takmičenja iz matematike i hemije, što ja ne mogu da smislim. Nemanja ima široka ramena kao pravi muškarac. On kao da je izleteo iz mojih snova. Inteligentan, lep…očiiiiiiiiiii.. staje mi dah, a miišićiiii, neverovatnoo. Svaki dan trenira, što se i vidi. Od skora smo počeli i zajedno da idemo. Uverila sam se da je filozof kao ja…I mnogo bolji, nadmašuje me.Uvek sam želela da zadivim svojim razmišljanjima simpatiju, ali i da on ume da se nadoveže i da zadivi mene. I eto, svemir mi je bacio Nemanju. Niko nije savršen, ali ja njemu kao da jesam i kao da je on meni i kao da smo stvoreni jedno za drugo. Oboje smo ovnovi u horoskopu. Taj grandiozni vatreni znak. Dominiramo u životu, borimo se itd. Mislim da bih s njim mogla da pričam od jutra do sutra, da razglabam večno i da mi nikad ne bude dosadno, jer u pauzi sledi onaj njegov čuveni, dubok, umilan, predivan pogled koji mi ganja srce. Jedne večeri posle treninga sedeli smo na klupici ispred moje zgrade. Na njoj se svašta izdogađalo i svaki put kad bacim pogled prema klupici pojavi mi se veliki smešak. Klupa je u pukoj slučajnosti dobila ime “Klupica palih anđela”, a evo i zašto. Ta klupica nije bila dobro pričvršćena za zemlju i dok smo sedeli i ćaskali, za naše divno čudo klupica se prevrnula. Ja na zemlju, on na meni. Mislim da sam dobila jarko crvenu boju lica zbog koje me i zovu Rumenko. Baš je bio neočekivani blam. Pamtiću ga dugo. Posle toga dopratio me je do ulaza u zgradu i pitao što se smeškam, jednostavno taj osmeh bio je jači od mene. Ja sam kao retard rekla “Pa tako” i razvukla još širi osmeh. I onda smo nešto filozofirali i bilo je prelepo, lepše nego što sam ja mogla da zamislim. Eto, još jedan dokaz da je univerzum maštovitiji od nas ljudi. Nije bilo poljupca ali nije bilo ni toliko potrebno. Biće jednog dana. I čekah taj dan i dočekah ga. Nemanjaaa… Tako mi je lepo s njim. Tada mi je bio napisao poruku: “Da li ti je neko rekao da si čudesno malo stvorenje ? :-)” Odlutala sam kad sam pročitala Ahh 😀 Lep je ovaj život. Mi smo kovači naše sreće a ja sam kako kaže on, jako lep kovač. Jednom prilikom kada smo se dopisivali na temu savršenstva ja sam izjavila da je savršenstvo nedostižno i da ostaje kao senka koju čovek vecno prati, a ne može da je uhvati. On je samo odgovorio kako mu je čudno da savršenstvo priča o savršenstvu. Lako me je impresionirao. Sutradan se desilo ono što mi je zapravo bio i cilj. Smuvali smo se. Na istom mestu, ali je bila dosta drugačija atmosfera. Poljubio me je i zagrlio i i pustio pesmu od Riblje Čorbe – Jedino moje. Upečatljivi stihovi koji su mi ostali u sećanju su – Grci zbog ljubavi uništili Troju, a ja bih sve srušio za ovu moju. Kako divno! Ja sam mu naslonila glavu na rame a on mi se obratio rečima: “Taj blagi pritisak na ramenu je nešto što ću večno da pamtim i sad mogu da poletim ako hoću” Rekla sam da je sve ludo, a on se nadovezao da ako je to ludilo, želi da ludujemo zajedno jer oseća da je dobio savršenstvo i da mu nije bilo ni na kraj pameti u šta će da se pretvori naše malo poznanstvo od prošloga leta. Ubrzo posle našeg kraćeg zbližavanja, usledila je i moja matura koju on kako kaže, nije bilo teorije da propusti. Rekao mi je: “Doći ću da vidim tebe, a što se mene tiče, neka đavo odnese sve ostale devojčice na svetu.” I bez obzira što sam bila totalno u autu, jer mi je šminka bila katastrofa, a uz to mi se pojavila i alergija od treme, mene je on posmatrao kao boginju i govorio da neće moći da se probije kroz gomilu jer će mlada dama (ja) biti opkoljena brojnim obožavaocima. A frizuru mi je komentarisao na ovaj način: ” Nisu slatke loknice, nego onaj koji ih nosi”. Najteži period je bio kada je u prvom planu nastupio moj prijemni ispit. Srećom, imala sam pored sebe najboljeg učitelja. Smešno je bilo kad je rekao da ću da zablistam kao Pariz kad me se domogne! Svakog dana mi je pisao “Šta radiš, učeniče moj najdraži? :*” Bilo je zanimljivo, a najviše su me oduševile dve stvari. Kada sam mu saopštila ludu ideju da mađijamo nad mojom šifrom za prijemni, a on je je upotrebio taj broj u poruci koja glasi: ” Poljubiću te tad 398507 puta”. Druga stvar je što se setio za amajliju. Na dan prijemnog mi je dao svoju najlepšu trzalicu koju sam sve vreme držala u rukama za vreme prijemnog. Neobjašnjivo je to što sam osećala čudnu energiju u prstima dok je bila u mom stisku. Kada se završio prijemni i saznalo se za rezultate, a predivna vest je bila što sam imala maksimum broj bodova iz srpskog i prilično dobar rezultat iz matematike koja me je i najviše brinula, nisam mogla danima da skinem osmeh s lica. Zbog toga mi je i napisao: “Ja živim za to da se taj osmeh nikad ne ugasi, da tvoje srce zalupa brže od sreće, a u tvojim očima da zasija zadovoljstvo jer su nade ispunjene. Ne znam šta mogu da ti obećam i da održim obećanje, osim ljubavi do samog kraja :*” Šta reći.

Prošli su ti mučni dani, došao je raspust, leto, vrućine i mnogo zanimljivih doživljaja. Svakog dana prskanje, bazen, igranje karata i poseta Borskom jezeru. Šalili smo se na naše račune. Budući da on nije znao da pliva do skora ja sam ga začikavala, a on je meni uzvraćao što je jedinstveno da ja ne umem da piškim u vodi, da se direktno izrazim. Tako smo provodili dane, a uveče smo izlazili da prošetamo. Jednom je pripremio i iznenađenje za mene. Učinio je jedan mali nestašluk. Iz baštice kod sportkog centra pokidao je jednu ružu, tacnije cvet nalik ruzi, koji se zove roze kanina. Ja sam bila zaintrigirana njegovim romantičnim idejama. Zbog mene je čak trpeo bol dok se posekao nekoliko puta trnjem cvetića koji je lep kao ja, što on kaže. Morala sam nekako da mu se odužim. I ja sam njemu priredila iznenađenje. Jedan divan prizor. Odvela sam ga na strelište odakle se može videti ceo naš grad. Držala sam mu dlanove preko očiju dok sam ga vodila. Lagano sam sklonila ruke sa njegovog lica i posmatrala njegovo reakciju. Bio je van sebe. Toliko mu se dopalo da nije mogao da mi iskaže rečima. Osećala sam se počastvovanom i odlučila da ga s vremena na vreme ovako prijatno iznenadim. Evo, još nekoliko detalja što se tiče nas. Zajedno smo se udružili i u par koji se bavi muzikom. On svira akustičnu i električnu gitaru, a ja pevam. Svi su nas pohvalili kao predivan spoj. Čak smo i održali nekoliko koncerata u našem gradu koji su imali super ishod i nekoliko puta nas je snimala televizija. Polako napredujemo. Poslednjih dana smo baš posvećeni radu i uvežbavanju repertoara, jer nas čeka još nastupa. Ko zna, možda će nam se ostvariti maštanje kako putujemo na Karibe, palme na sve strane, dve ležaljke na rasklapanje, hladna egzotična pića i gomila crnaca koji nas hlade. Često se ovako šalimo. Nemanji je jedan prorok rekao da je sudbina odlučila da me veri jednog dana. Smejali smo se zajedno kada mi je prepričavao, ali je priznao da proroci znaju znanje i da će se on truditi da me nipošto ne razočara. Rekao je da neće odustajati u vezi, pogotovo kad sam to ja u pitanju. Izjavio je da je jako zavoleo svoj život od kad je upoznao mene i da mu se jako posrećilo. Na kraju, šta ja mogu da kažem? Želim da ovome nema kraja. Sada mi je sve mnogo jasnije, sada znam šta je prava ljubav..To je on..To smo mi ! <3 Miljana Nikolić

OSTAVI KOMENTAR