Start My Love Story Nova istinita priča: Život ide dalje…

Nova istinita priča: Život ide dalje…

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Počela je nova školska godina. Treća smo godina a jedino dobro je što smo druga smena. 30. septembar, dan kao i svaki drugi. Posle škole sa par drugova otišla sam u obližnji kafić. Bilo je hladno veče ali ipak smo odlučili da sednemo na terasu koja je imala pogled na centar grada.

Opušteno smo ćaskali, o skroz nebitnim stvarima, ali nekako baš pred naš polazak kući, na ulazu se pojavio on. Dečko srednje visine, smeđe kose sa jež frizurom, prelepih očiju. Znala sam ga još od ranije ali nikad nisam obratila pažnju. On tada u tom kafiću nije ni radio, a ime mu je Đorđe. Pogledala sam ga, a u sebi pomislila: „Vau, kako je lep“ i blago se nasmejah. Komentarisah sa ortacima o njemu, pa i o tome da mu priđem, i zatražim broj. Neobično, ali podržali su me.

Ulazim u kafić. Prolazim pored njega i ulazim u WC. Gledam sebe u ogledalu, a srce mi ubrzano lupa. Ni sama ne znam čemu takvo uzbuđenje, ali dobro, bilo je nekako posebno. Popravljam frizuru, i izlazim. Prilazim mu, pomalo stidljivo, ali uz osmeh. Gleda u mene i smeje se.

– Mogu li nešto da te pitam? – upitah odlučno.
– Naravno. – odgovori on.
– Da li mogu da dobijem tvoj broj?
– A zašto želiš moj broj? – reče on sa podsmehom.
Odjednom se uozbiljih i rekoh mu:

– Ako ne želiš, u redu je.
Zatim je tu neki lik dobacio, sećam se odlično:
– Daj broj devojci kad ti traži.
I to me nasmeja.
Dao mi je broj, a ja samo rekoh: „Ja sam Kaća, čujemo se.“

On mi samo namigne i nasmeje se.

Ortaci su me čekali ispred. Došla sam sebi tek kada sam izašla na vazduh. Posle toga svi smo otišli kući. Isto veče mu poslah poruku, ali odgovora nije bilo, pomislih nije zainteresovan. Potražila sam ga posle toga na fejsu, a zatim je stigla poruka: „da nije tvoj broj taj i taj…“ Ja samo odgovorih da nije – da sam poslala poruku na koju nije odgovorio. On mi reče da poruka nije stigla, i da proverim broj. Ups, ispostavilo se da broj nisam pravilno ukucala, ali dobro, nekako i to preživeh 😀 Nisam se javljala neko vreme zbog toga, ali mi je on samo prvih par puta poslao poruku… Nismo se nikad preterano nešto dopisivali, sve do pre 3 meseca, kada je sve i počelo.

Zimski raspust. Ubrzo nam počinje praksa. Drugarica i ja kao po navici, često odlazimo u taj kafić, i nekako je uvek on u smeni ^^ Odlučujemo (spontano) da sednemo na jedan uzvišeni deo, koji je sasvim slučajno imao pogled baš na njega 😛 Pijemo piće, a ja povremeno pogledam u njega, i vidim da on gleda u mene. Uzimam telefon i pišem poruku: „Zašto nećeš da se javiš? Javi se slobodno.:P“
Ne odgovara mi, iako znam da je pročitao poruku, ali okej, bilo bi providno. Odlazim iz kafića, i stiže mi poruka: „Kako ja da ti se javim kad si ti na bini, a ja za šankom. Javi se ti meni.“

Od tada je sve nekako i počelo. Ne mogu da se setim…Spontano smo počeli baš da se dopisujemo, i sve više sam ga upoznavala, i sve više mi se hm, sviđao. Počela sam nesvesno da se vezujem za njega, i bio je i previše dobar prema meni. Umeo je da me nasmeje uvek, i nije mi bilo bitno što me je poruka budila u 2 ili 5 ujutru, što smo se dopisivali 24h dnevno, bez obzira koliko je bilo sati, što mi ponekad nije dozvolio da spavam, a ni ja njemu. Ali, bio je taj neko kome poželim laku noć i dobro jutro. Počeo je i previše da mi znači, telefon je bio pun njegovih poruka, volela sam čak i kad se malo posvađam sa njim, jer mi je bilo toliko slatko kada se nervira pomalo. ♥

Hm. Da, bilo je i priče oko toga da se vidimo. Nesvesno i to sam nekako odlagala, da to ne pokvari ono što se tada dešavalo. Ali eto i to se desilo neplanirano 21. marta. Nekako to je bilo najlepše veče, jer mi je bilo toliko lepo sa njim, i nekako niko nije ni postojao osim njega, i htela sam budem samo sa njim. To veče moj svet je postao ON. Ali, stvari su se posle toga počele menjati. Ne znam ni danas šta se to sve promenilo, i kako odjednom. Znam samo da sam ga nekako zavolela :/ a on nije mogao da se vezuje, uporno je govorio kako ne može to, iako sam ga ja toliko puta, ne zbog sebe već zbog njega ubeđivala da nikad ne zna dok ne pokuša. Ali on nije pokušao. Izgledalo mi je kao da pokušava da me odgura od sebe, kao da ga više ne zanimam. Rušio mi se svet… Postao je hladan prema meni i kao da mu nije više stalo do mene, ako mu je uopšte ikada i bilo. Više mi se i ne javlja prvi, odgovara mi na poruke, i to jer se javim prva. Ne pita ni kako sam, ni šta radim a čak mi je rekao kako će možda i otići nekad, ali on je još uvek tu. Posle toliko vremena prvi put sam zaplakala za nekim, jer mi je, priznajem, bilo teško a i sada je. Zašto to radi?! Teško mi je jer se nije ništa promenilo, a želim da je kao pre. Eto…

Njemu se sve svelo na to: “slatka si mi, sviđaš mi se” – a meni na mnogo više. Zavoliš nekoga takvog kakav jeste, izmami mi osmeh, a sada i suzu. Sve što sam mu rekla bilo je da se nadam kako će naći nekoga za koga će moći da se veže, za koga će biti dobar, kad po njegovom za mene on to nije, a znam da bi za mene bio najbolji. Još mi napiše da ne može, jer se već dugo dopisuje sa bivšom devojkom. Sećam se, čitam tu poruku i suze mi oči. Samo sam pomislila: “A koliko dugo se dopisuješ sa mnom?”

On je i dalje prema meni hladan i ravnodušan, iako tvrdi da nije. Kako se sve tako promenilo za kratko vreme, da neko ko mi je do pre mesec dana mamio osmeh na lice, čija bi mi poruka ulepšala dan, zbog koga sam uvek bila nasmejana i kad mi nije do toga, koga sam jedva čekala da vidim, sada napiše poruku da me gleda kao drugaricu i da ne može biti sa mnom, osobom koja bi učinila sve za njega.

I šta je bila svrha ovoga? Kako da nastaviš dalje, da se navikneš na ovo kada nekome dozvoliš da ti se podvuče pod kožu i kad sebi dozvoliš da se previše vežeš za nekoga. Za njega.

Katarina

OSTAVI KOMENTAR