Start My Love Story NOVA ISTINITA PRIČA! Vitez bez belog konja

NOVA ISTINITA PRIČA! Vitez bez belog konja

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Sunce! Najzad. I još petak. Iz ormara vadim samo odeću svetle boje. Našminkaću se, nalakiraću nokte i moram da budem baš lepa.

Danas dežuram, pa ne idem na časove, ali svi će me videti jer dežurni uvek čitaju obaveštenja. Samo da ih bude što više. Bela majica, novo rumenilo i stotinak poteza četkicom maskare, to je ta formula lepote. Zove me Lela:
– Maco, muziku za odmor biram ja. Može?
U školi je pravilo da dežurni uvek puštaju muziku, a po ovakvom danu svi će izaći na odmor, pa je baš bitno da pesme budu vrh, ali u Lelin ukus ne sumnjam, ipak su nam ukusi za muziku srasli koliko smo nerazdvojne.
– Može, maco, biće nam super danas. Peglam kosu, žurim, ljubim te.
Spustila sam slušalicu i otrčala u kupatilo da ukrotim divlju grivu. Posle pola sata izgledala sam baš dobro. Trčim na bus i preskačem bare koje su ostale od jučerašnje kiše. Ljudi su u busu nasmejani ili se ja samo tripujem, čim grane sunce odmah vidim šarene koktele i cvrkutave ptičice u svojoj ludoj glavi. Prilazim školi, naočare za sunce svuda, smeh se čuje glasnije nego juče. Dok sam izgovarala „Ćao“, drugarici iz razreda i trudila se da malo više ispravim leđa jer ću uskoro proći pored najslađeg Steve, glupa bara ispred mene nije bila u petogodišnjem planu. Ćao-leđa-bara-preskoči-zaobiđi, moje noge nisu mogle da prime sve te informacije, više ne znam kako, ali prosula sam se. Da li sam se saplela ili zapela, zbilja ne znam, međutim, svi, ali apsolutno svi počeli su da se smeju. Noge u vazduhu, leđa u vodi, kosa sveže ispeglana sva rasuta, bela maijica u flekama. Brzo sam pogledala da li me je Steva video, samo je to bilo važno. Naravno, videlo me je celo njegovo društvo Nisam primetila ko me podiže, i sama sam se sebi smejala.
Lela mi je prišla i zahvalila se nekom momku koji mi je pomagao da ustanem. Srećom, ništa mi nije falilo osim reputacije koja je ostala u bari ispred škole. Otišle smo do WC-a i prvo se dobro ismejale, a onda mi je prošlo kroz glavu da sam ipak krajičkom oka videla Stevu.
– Lelo, ja ću sad umreti od blama, neću izaći odavde. Ne mogu da verujem da je Steva sve video.
– Dušice, imam još nešto gore da ti kažem – bila je tiha i tužna – ja sam i videla da se ispred škole nešto dešava zato što je Steva slikao telefonom. Kada sam prišla, ugledala sam te kako ležiš.
Nisam mogla da progovorim, samo mi je proletelo kroz glavu da ću biti na „Vukajliji“. Htela sam da ga ubijem, ali me je Lela nagovorila da iskuliram. Otišle smo da dežuramo. Svi koji su prošli pored mene ili su videli ili su čuli da sam pala. S leđa mi je prišao Steva:
– Lepotice, od danas te zovem zvezda padalica i moram nešto da ti pokažem. Nećeš se ljutiti što sam te slikao?
Toliko je divno pričao, onako sav pristojan, i uvek sam se čudila kada bi neko za njega rekao nešto loše.
– Ajde, pokazuj. Okačiš li ih negde, mrtav si čovek! – smejala sam se.
Dok je on čekao da se u telefonu otvori galerija, nepoznati momak me je uhvatio za ruku i upitao da li sam dobro. Zahvalila sam mu se i on je prošao, a onda sam pogledala u Lelu koja mi se nasmešila, što mi je značilo da verovatno poznaje tog momka.
– Evo ih. Ova mi je najjača.
Zumirao je slike da mi pokaže moju facu, a ja sam se stvarno smejala. Pomislila sam da bi najjače bilo kada bih neku od njih postavila na profil, kolika bih kraljica ispala! Steva se divio sebi kako je uspeo da snimi pet fotki u tako kratkom roku, a ja sam se divila njegovoj faci. Totalni kliše – crne oči, jaka vilica i sjajni zubi kojih je, sigurna sam, apsolutno svestan jer ne prestaje da ih pokazuje. Rekla sam mu da mi pošalje fotke, htela sam da da bar nešto iz ovoga izvučem. Kada bi palo neko dopisivanje… a sada verovatno i hoće. Znam da mu se donekle sviđam, uvek mi se javlja oslovljavajući me „lepotice“, „misice“, ali nikako da preduzme nešto. Meni je on svakako najlepši u školi, ali znam da je i ostalim devojkama. Sve pričaju o njemu, a ja sam se uvek nekako čuvala da ne padnem na njega. Rekao je da će mi poslati „fotke godine“, kako ih je nazvao, i otišao na čas.
– Ooo, Dušice, nešto će biti od ovoga – vrištala je Lela.
Ja sam ipak bila prizemnija, lepo mi je i sve to, ali nešto nije u redu s tom pričom. Ceo bogovetni dan analizirale smo Stevu, a na svakom odmoru on je pronalazio razlog da dotrči do nas. Ipak je to bio jedan sasvim ok dan, a kada sam stigla kući i uključila net, stigle su mi slike i poziv na njegov rođendan za Lelu i mene. Skakala sam od sreće.
Anja, moja mlađa sestra, ušla je u sobu i počela da me utišava jer se preglasno smejem. Pokazala sam joj slike. Na prve četiri – ja u horizontali, a na petoj ustajem i pomaže mi neki momak. Znam tog dečka, znam ga, danas me je u prolazu pitao da li sam dobro. Da, i Lela ga zna, nasmejala se kada sam je tada pogledala. Opet je zovem.
– Ko je dečko sa slike?
– O čemu ti, ženo?
– O dečku sa fotke koji mi je pomogao da ustanem i pitao me kako sam.
– Nemam pojma, danas su te svi pitali kako si.
– Baš je sladak, šaljem ti sliku na fejsu sam pa mi javi ako znaš ko je.
Od Lele ništa, a ja sam kao očarana gledala u tu njegovu zabrinutu facu dok me je pridizao. Bio je u našoj smeni, a sudeći po izgledu, nije mlađi od nas. Tako lepog dečka nemoguće je da nisam dosad primetila. Ili je novi učenik ili je došao da poseti nekoga u školi. E da, Stevi bi trebalo da odgovorim. Rođendan mu je u nedelju.
Oblačim tirkiznu haljinu, šminkam se satima i odlazim na rođendan. Lela je preslatka. Ulazimo u klub koji je Steva zakupio i smejemo se jedna drugoj jer smo se obrele na žurki dekoltea i kiča. Sve devojke koje su ikada pogledala Stevu pozvane su na njegov rođendan. Popile smo po piće, čestitale slavljeniku i napustile žurku. Nismo htele da budemo deo te parade, a Steva se baš i nije trudio da nas zadrži. Kada sam izašla, malo sam se rastužila. Toliko čekanje ni zbog čega. Lela mi je rekla:
– Ove haljine neće ostati neviđene. Idemo nekud na još jedno piće.
Srećom, klub je bio u centru i sele smo u prvi kafić na koji smo naišle. Koliko god da sam se trudila da ostanem kul, pogodilo me je sve to.
– Nije Steva kriv što je tako lep pa ga žene opsedaju. Ko to ne bi koristio? – rekla sam Leli.
– Baš pokušavaš svakoga da razumeš. Pobogu, taj dečko se nije potrudio da te zadrži na svojoj rođendanskoj zabavi kada si rekla da ideš! Godinu dana te gleda, a ni na piće te nije pozvao. Ne može mu se sve praštati samo zato što je lep – upozorila me je.
– Ne mislim da je njemu sve oprošteno i da je idealan, samo mogu da se postavim na njegovo mesto i da ga razumem. Može mu se: lep, zgodan, lepo obučen… Normalno je da se neće ponašati kao princ iz bajke. Lelo, živimo u svetu fejsa, tvitera i gedžeta, ne mogu da očekujem viteza koji se idealno ponaša.
Priča nije dugo potrajala jer smo obe bile pomalo razočarane, pa je Lela je krenula kući pešice jer živi u centru, a ja sam pošla prema najbližoj taksi stanici. Počela je kiša i to mi je baš zagorčalo ionako promešeno veče. Poučena nedavnim padom, nisam baš potrčala u štiklicama. Osećala sam se kao da želim da pokisnem.
Taksija, naravno, ni na vidiku, a kolena počinju da mi klecaju od hladnoće. Neko mi pritrčava, nisam stigla ni da se uplašim.
– Ti baš voliš da budeš mokra? – kaže mi dok skida jaknu i prebacuje je preko mojih ramena. Gledam ga i trepćem. – Ili znaš da je uvek u blizini tvoj vitez koji ti pritrčava u pomoć? – nastavio je da ispituje.
Prepoznala sam ga odmah, ali nisam mogla da se pomerim od šoka. Dečko me drugi put ove nedelje spasava.
– Vidim, veoma si zbunjena. Isto si ovako gledala dečka koji te je slikao kada si pala. Zašto današnje devojke padaju na takve momke? – izgovorio je kao da pita sebe, a ne mene. U tom trenutku sve mi je bilo jasno: i zašto sam morala u petak da padnem i zašto mi je večeras propao provod na rođendanu. Sve je bilo s razlogom i zato sam mu odgovorila:
– Takve smo samo dok ne upoznamo svog viteza.
Uhvatila sam taksi, a on mi nije dozvolio da mu vratim jaknu. Kada sam se probudila, čekao me je jedan frend rikvest. Večeras mu vraćam jaknu…

Milica

OSTAVI KOMENTAR