Start My Love Story Nova istinita priča: “Sve u onoj nameri da pobegnem od ljubavi’

Nova istinita priča: “Sve u onoj nameri da pobegnem od ljubavi’

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Prva je ušla u sobu, on za njom. Neko čudno svetlo se poigravalo sa senkama na zidovima boje nezrele masline. Znala je,čim je čula zvuk zatvaranja vrata i škljocaj okretanja ključa u bravi, da je pogrešila… Pogrešila je čim je dozvolila sebi da celo veče igra i priča s njim, da ga cele noći gleda pravo u oči i govori mu šapatom. Najveću grešku je napravila kad je dozvolila da je uhvati za ruku i dovede ovde. Njegov dodir je bio za nju neko novo iskustvo, skupljala je prste u njegovoj šaci osećajući da su hladni kao led, oduzela se. A mislila je da to može. U sobi se osećao miris davno zaboravljene cigarete i dima koji se širio iz ugla. Već joj se plakalo a dim kao da je štipao za oči. Trepnula je. Lice joj je poprimilo onaj izraz kao kada hoćete da oterate neke misli iz glave. Ćutala je. Nije imala šta da kaže, znala je u kakvoj je situaciji. Da bi narušio tišinu on je progovorio. Govorio je tiho ali njegove reči su sekle ovu neprijatnu tišinu. I dalje je osećala miris cigarete, mutilo joj se pred očima, osećala je vrtoglavicu. Sela je za okrugli sto, na istrošenu i izlizanu stolicu neodređene boje. Provukla je prste kroz kosu. On kao da je to razumeo kao neki znak, privukao je stolicu i seo tik do nje.

I dalje je pričao. Ali njegove reči su se gubile negde u daljini, čula je svaku treću reč, a pred očima su joj iskrsle zelene oči njene divne prošlosti … Davne prošlosti. Oči koje su je gledale bile su plave, nežno plave i osmehivale su se. Probala je da se nasmeje. To nije bio smeh već grč. On kao da to nije primetio, počeo je da se približava, govorio je tiše, mogla je da oseti njegov jak parfem. Svaki centimetar bliže za nju je bio kao još jedan ubod nožem u stomak. To nije bilo ono pozitivno uzbuđenje, ovo je bio onaj osećaj da greši, da greši svesno. I opet je zamišljala zelene oči, čula glas, jedini koji je uvek mogao da je nasmeje, usreći, zabrine i rastuži. I pustila je da je Dimitrije poljubi, nije se izmakla. Znala je da greši i dopustila je sebi grešku. Dimitrije je jurio mesecima, sve njene drugarice su ga obožavale, ona je jednostavno bila zauzeta razmišljanjem o Markovim zelenim očima da bi primetila kako je Dimitrijeve plave zadivljeno posmatraju. Večeras mu je dopustila da joj se približi, dozvolila mu je da je poljubi, on je divan dečko a ona se oseća kao poslednji ološ zbog toga što ga zavlači. Ali zagrlila ga je, spustila je glavu na njegovo rame i ćutala tako 2 minuta. Onda je naglo skočila jer se setila kako je isto ovako ćutala i grlila Marka, kako se sigurnom osećala i kako je on izdao i učinio da se oseti poniženom, kako je prevario sa njenom drugaricom. Odgurnula je Dimitrija, otrčala do vrata, okrenula ključ i istrčala u dnevnu sobu pa napolje. Mislila je da njena najbolja drugarica neće primetiti suze u njenim očima, očaj koji je odavao njen izraz lica i da neće shvatiti zašto Dimitrije zbunjeno stoji na vratima i gleda za njom.

‘Ne znam šta joj je odjednom bilo, da li sam nešto pogrešno uradio?’ – ‘To su uspomene Dišo, ne brini, jednom će biti spremna da ponovo zavoli.’ Njena najbolja drugarica znala je koliko je Mariji teško da se pretvara da je zaboravila Marka, da flertuje sa drugim momcima, da se smeje kao da se ništa nije desilo. Jednom je morala da pukne, nije mogla da izdrži da se pretvara da je jaka. Neke stvari je jednostavno nemoguće zaboraviti. Izdaja se oprašta, ne zaboravlja i uvek boli, loša je za sujetu ako ni za šta drugo. Njena najbolja drugarica je znala da Mariji treba još dosta vremena. Ono ne leči ništa ali će je naučiti da živi sa činjenicom da nikada više neće moći da veruje zelenim očima.

Moon Girl

OSTAVI KOMENTAR