Start My Love Story NOVA ISTINITA PRIČA! Pogrešno protumačeni znaci

NOVA ISTINITA PRIČA! Pogrešno protumačeni znaci

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Posle dana i dana zatrpanih snegom, konačno je granulo sunce. Naravno da su se svi uželeli sunčanih naočara i kafice u baštama poznatih lokala. Kako je bila nedelja, ljudi su iskoristili dan za uživanje, a ja ne bih bila ja da tako lepog dana nemam neku obavezu. Morala sam da se nađem s ekipom iz razreda da pišemo neki glupi referat iz biologije. Na sreću, nekoliko drugarica iz razreda delilo je moju želju za ispijanjem kafe, pa smo zauzele dva stola na terasi i rasprostrle sav mogući materijal… izgledale smo kao najveći štreberi na planeti.
Dok su one raspravljale o genotipima i ko znam čemu još, ja sam zverala unaokolo gotovo se uključujući u razgovore prolaznika, čime sam svim devojkama dala do znanja da sam maksimalno nezainteresovana za rad. U jednom trenutku Kristina se okrenula prema meni tiho me upitavši:
– Jesi li ga videla sinoć?
Odmahnula sam glavom i slegnula ramenima. Tužno me je pogledala i nastavila da radi.
Kristina mi je najbolja drugarica u razredu, nismo uvek izlazile zajedno, ali ona je znala sve što se dešava u mom životu. Kao i ovu priču o dečku koga neprestano srećem. Ne znam kako mu je ime, ne znam s kim se druži. Sve smo ga tražile na fejsu u više navrata, ali on kao da ne postoji. Jedino što znam o njemu jeste da se pojavljuje ispred moje škole jer ga srećem svakog utorka, a ponekad i petkom. Nedavno sam ga videla u izlasku, ali to mi i dalje ne govori ništa o njemu. To naše viđanje i osmehivanje u prolazu traje već nekoliko meseci, ali ništa se ne dešava. Jeste, proletelo mi je kroz glavu da možda ima devojku, ali nemoguće je da mi se uvek tako slatko nasmeje, kao da je ceo dan čekao da me vidi. A ja sebi obećavam da ću sledeći put kad ga ugledam uraditi nešto, samo da mi priđe.
I tako i dalje sebi obećavam, ali šta da radim kad se uvek zaledim i debilno nasmejem, da mi sad dođe da sebi lupim šamar koliko se glupo ponašam. Što je najgore, postala sam toliko bezobrazna da je prestalo da me interesuje šta drugi pričaju, na svakih pet minuta isključim se i smišljam strategije kako da se upoznam s njim. I dok ovi pišu referat za koji sam se ja izborila, čačkam zacepljeni nokat i mislim na njega.
Odjednom mi je Kristina tako jako stisnula ruku da sam gotovo vrisnula.
– Je li ono tamo on? Alo, ludačo, pitam da li je ono tamo on?!
Evo ga, hvata me onaj glupi osećaj, znoje mi se dlanovi, ne mogu ni njoj da odgovorim a kamoli njemu da priđem.
– Kristina, brzo mi reci kako izgledam!
A mogu da zamislim na šta sam ličila kada sam onako kasno legla, s jednim okom na čelu, drugim na obrazu, otprilike, kosa vezana u rep, ma užas! Kao da nije čula šta sam je pitala, Kristina mi je kratko referisala:
– Stoji s Markom, Jovaninim bratom, njega znamo, idemo odmah tamo i… odlično izgledaš – znači, ipak me je čula.
Povukla me je za ruku i mahnula Marku. Obojica su se nasmejali, a Kristina je već odvrnula priču da bismo svi zajedno mogli da izađemo na tu žurku koja će se uskoro održari, a kopija je Egzitovog Sajlent stejdža. Marko je oduševljeno klimao glavom jer mu se Kristina uvek sviđala zato što je tako luda. Okrenuvši se prema meni, rekao je:
– Ok, Kristina i ja idemo sigurno, ali ko ide s mojim drugom Aleksom?
Mislim da su mi u tom trenutku buknuli obrazi i da su to svi videli. Zbunjeno sam pogledala u Marka, pa u njega i upitala:
– Ti si Aleks?
Pružio mi je ruku i predstavio se:
– Ja sam Aleksandar, Marko me zove Aleks zato što zna da to mrzim, pa su sad svi pokupili to od njega i, šta da radim, prihvatio sam taj nadimak. Ako ideš sa mnom, možeš i ti slobodno tako da me zoveš, neće mi smetati.
Nasmejala sam se debilnije nego ikad, a Kristina je, krenuvši nazad prema našem devojačkom društvu, dodala:
– Ok, Aleks, dodajemo te na fejsu, pa ćemo se sve dogovoriti.
U tom trenutku htela sam i da ubijem i da izljubim Kristinu. Kada sam došla kući, odmah sam uključila fejs i počela da prelistavam svoje slika, naravno, da sklonim tag sa svake na kojoj nisam ispala najlepše moguće, prelistala sam potom svu muziku i filmove koje sam kačila, statuse i lajkove. Kada sam očistila fejs od svake moguće mrlje, počela sam da se smejem sebi, pa sam startovala Kristinu na četu da joj ispričam o tome kako sam jadna i šta radim.
Odgovorila mi je: „Ja sam ga dodala, a ti si, glupačo, sklonila tag s jedine slike na kojoj te imam i sada će te naći NIKAD. A lajkovao je tu sliku“.
Pomislila sam da nema šanse da meni nešto glatko krene, ali, dobro, šta sad. Poslala mi je i link za njegov profil ako ja njega hoću da dodam. Na profilnoj slici je predivan, s istim onim divnim osmehom, ali sve mu je zatvoreno, ne može da se vidi ništa osim te savršene profilne, ništa što bi mi malo, ali samo malo, olakšalo. Naravno da ja njega nisam htela da dodam, još mi samo treba da pomisli da smaram ili nešto slično. Ceo taj dan prošao mi je u gledanju njegove slike i nerviranju što ne mogu ništa da učinim. Odustala sam i prepustila sudbini da uradi nešto kad sam ja nesposobna…
Setila sam se da mu nisam rekla ni svoje ime kada mi je pružio ruku, pa sam se lupila po čelu. Definitivno ne treba da me doda kad sam tako glupa. Nisam mogla da zaspim te noći i šta bih pametnije uradila nego da, na primer, odem na fejs i još malo gledam u tu njegovu profilnu. Bilo je već četiri ujutro i odjednom mi je iskočila crvena notifikacija u gornjem levom uglu. Mislim da sam razvukla osmeh oko glave. Ok, on je mene dodao u četiri, šta sad treba, odmah da ga prihavtim? Naravno! Već sam se pripremila na istraživanje svega što je ikad postavio kad mi stiže poruka na četu:
„Šta radiš budna ovako kasno?“
Pomislila sam: znaš, nisam mogla da spavam jer kao najveći kreten mislim na tebe! Ali sam mu odgovorila:
„Visim na fejsu, kao što vidiš :)“
„Hahaha, ok, neću da te smaram, ali šta misliš o onoj žurki? Nisi mi delovala preterano zainteresovano, a nisam stigao da te pitam jer je tvoja drugarica već završila razgovor.“
„Pa, mislim da je super fazon, biće isto kao na Egzitu, s onim slušalicama, ako si bio na Sajlent stejdžu i ako ti je tamo bilo dobro, biće ti i sada “
„Naravno da sam bio na Sajlentu, baš čudno, ne deluješ mi kao neko ko voli Egzit…“
I tako smo počeli da se dopisujemo do jutra o muzici, o provodu, saznala sam o njemu i šta voli i šta ne voli. Pričali smo kao da se znamo sto godina, a najbolje od svega je to što nije krio da je oduševljen time što volimo iste stvari. I narednih nekoliko dana prošlo nam je u dopisivanju, neverovatno je kako imamo sličan smisao za humor, čak se desilo da smo u isto vreme jedno drugom poslali isti link. Jednostavno mi se dugo nije desilo da s nekim tako pričam. Pomislila sam da su se isplatili oni meseci i meseci gledanja…
Žurka je u petak uveče, već smo se dogovorili da ćemo se tamo naći. Kristini histerišem na telefon kako nemam šta da obučem, šta ako ispadnem glupa kada budemo pričali, šta ako on nije tako duhovit uživo, a ona se na to sve smeje i kaže mi da će doći do mene da me smiri, usput isfenira i da smislimo šta ću obući. Posle šesnaest sati spremanja konačno smo krenule.
Bila sam sebi lepa, ali toliko nervozna da nisam mogla normalnu rečenicu da sklopim. Ušle smo, ja sam ga odmah potražila pogledom. Sačekale smo red da dobijemo slušalice, a on mi je prišao s leđa:
– Lepo izgledaš – promrmljao je u moju kosu.
Nasmejala sam se i prokomentarisala nešto toliko glupo da ne želim da se sećam. Povukao me je za ruku i poveo do njihovog stola. Odatle se nismo pomerili cele večeri. Još je zanimljiviji uživo, kako mu sijaju oči dok priča, kako se smeje, mislim da nema devojke koja ne bi pala na njega… A ja sam već uveliko bila gotova. Između priče o Nju Jorku, koji je posetio pre godinu dana, i o njegovoj baki koja sprema najbolju gibanicu na planeti, pomenuo je svoju devojku. Zajedno su već dve godine i lepo im je. Tog trenutka mislim da mi se svet srušio. Zar sam stvarno pogrešno protumačila sve signale koje mi je slao? Ili je on kreten koji hoće i mene i nju? Ako je kreten, moram priznati da je baš sladak kreten. Sa žurke sam otišla zato što mi je, navodno, bilo loše. Nismo se više dopisivali, i dalje je među mojim prijateljima na fejsu, i dalje ga srećem utorkom, povremeno mi lajkuje neku sliku, ali to je sve. Nije mi žao što sam toliko vreme potrošila na njega, sad bar znam da postoje zanimljivi i slatki momci, a naići će i jedan bez devojke.

Milena

OSTAVI KOMENTAR