Start My Love Story Nova istinita priča: Jedan A s očima divljeg badema

Nova istinita priča: Jedan A s očima divljeg badema

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Dragi moj časopisu (tj poštovani Vi iz redakcije koji čitate ovaj mail),

Ja sam devojka ne tako mnogo zaljubljive prirode, ali kad me spopadne ljubav onda sam na sedmom nebu i nemam pojma šta se dešava oko mene i sa mnom. Nisam imala puno momaka ali postoji jedan o kome i dalje razmišljam posle svega što se desilo i za čijim mi pogledom srce i dalje lupa ubrzano. Zbog toga sam rešila da sa Vama i sa svim čitaocima (naravno, ukoliko rešite da objavite moj mail) podelim svoju ljubavnu priču.

Moja najbolja drugarica iz osnovne ne ide u istu srednju školu kao ja ali to nikad nije smetalo našem druženju, šta više, na taj način smo i ja i ona proširile krug zajedničkih prijatelja. Jedan dečko iz njenog društva ima prelep pogled i veoma slično razmišlja kao ona, što me je navelo na pomisao da ću s njim moći da ostvarim savršen kontakt, jer će biti slično kao da pričam sa drugaricom. On je zaista zanosan i veoma mi se dopada njegova bujna kosica koja mu uvek napola zaklanja oči divljeg badema. Njegov tajanstven osmeh ima u sebi nečeg što me vuče i mami da mu priznam svoja osećanja. Ali eto, ja sam samo jedna stidljiva devojka koja se boji da pokaže svoja osećanja jer se neko može smejati njenom srcu i povrediti je, bar je tako bilo dok drugarica D (nazovimo je D jer je to početno slovo reči drugarica) nije primetila da krijem nešto i uzela stvari u svoje ruke. Pročitala je moja skrivena osećanja i rešila da razgovara sa tim očaravajućim dečkom A (nazovimo ga A jer je to prvo slovo azbuke i može da znači da je i najbitnije – bar meni). Nekoliko dana je razgovarala s njim pokušavajući da vidi šta se krije u njegovom srcu i na kraju ga iskreno pitala šta misli o meni. Isčekivala sam taj odgovor sa takvim ‘lupežom’ srca koje nije prestajalo, jer A stvarno jeste nešto posebno.

Jednog dana je došla kod mene i dala mi pisamce u kojem je njenim ne tako čitkim rukopisom pisalo sledeće:
“Sekice, nadam se da još uvek znaš da čitaš moj švrakopis. Tvom Au sam obećala da neću ništa da ti kažem, zato i neću, ali nisam obećala da neću da ti napišem pa zato čitaj pažljivo. Reći ću ti sve onako kako je bilo, ali možda te pogodim u srce pa ti predlažem da uzmeš pakovanje papirnih maramica ili da trčiš do wca po toalet-papir. Ako si to uradila (a imam osećaj da nisi) moram da idem jer sam gladna… xD Šalim se, samo da uzmem drugu olovku, ova se već ispisala. Pa, da počnem… Kao što znaš, on je kasnio 40 minuta i iznervirao me zbog toga. Rekla sam mu otvoreno da hoću da razgovaramo o tebi. To je i pretpostavio i rekao da je i on imao par pitanja baš o tebi. Rekla sam mu da ti ne puštaš tako lako kad si zaljubljena i da si ovaj put baaaaš zaljubljena. Zamolila sam ga da ti kaže kakve su mu tačno namere tj. kako vidi sebe s tobom. Odgovorio je da si ti dobra devojka i da nisi loša (što sam i sama mogla da zaključim xD), šta više da si mu privlačna i lepa, ali (ovo ‘ali’ uvek pokvari stvari) on preferira drugačiji tip devojaka a i već duže vreme nije imao vezu pa je hteo da pokuša s tobom da bi se podsetio tog osećaja i to ne bi bilo ništa ozbiljno. Ipak, odustao je od te ideje jer zna da si bila povređena već jednom i ne želi da ga pamtiš kao nekog ko hoće da iskoristi devojke jer stvarno nije takav. Inače, stalno mi priča kako traži devojku koja ima slična interesovanja kao on (da crta, peva, bude malo romantična…hej, pa ti si takva), tako da imam savet za tebe: Govorila si da ovaj put nećeš lako da odustaneš, pa onda i nemoj. Pokaži da vrediš više nego što ljudi misle, više nego što on misli. Ni Šeherezada nije odmah volela Onura, ali on nije odustajao od nje sve dok nije osvojio njeno srce. Daj sve od sebe, pa čak i ako ne bude bilo ništa znaćeš da si se borila i da nije do tebe. Dosta ti je od mene, ćaos…”

Tada me je nadahnula i samim tim što mi je napisala u pismu podstakla me je da mu napišem pismo i da s nadom očekujem odgovor. Evo kako je to izgledalo:
“Ej, šta radiš?… Nešto sam razmišljala o tome kako je lepo napisati pismo dragoj osobi i shvatih da si ti ta draga osoba. Ti si ta osoba jer ‘kad hodaš ne zastajkuješ i zemlju ne dodiruješ, a mene ne primećuješ i uporno se trudiš da me prođe požuda, dok ja drhtim od tvog pogleda, iz nekih starih razloga ne mogu da se sredim’. Hoću da znaš da zbog tebe ‘u vatru i vodu ja skočila bih, i nebo i zemlju ja spojila bih’. Jer znam da ‘jednom neko će doći u tvoj život, doći da ostane. Možda baš ja, ko to sada zna, ima još vremena’. ‘Možda sam luda ali ipak hoću da verujem u čuda, svojim čulima’. Kad sanjam ja ‘sanjam da si tu ko da letiš na zlatnom ćilimu’. Postoji jedna izreka: ‘People always do crazy things when they are in love’, i ja je uporno podržavam. Htela sam s tobom na koncert Pilota i da te pozovem da zajedno sanjamo jer ‘svet je lep kada sanjamo’, a ako me odbiješ ja ‘napiću se i pevaću na sopstvenoj sahrani’. Šalim se (mada u šali ima pola istine). Neko mi je jednom rekao da je besmisleno mrzeti sve ruže jer sam se ubola na jedan trn. Hoćeš li da budeš moja ruža i da mi dozvoliš da te držim i čuvam, a da se ne ubodem? Veliki pozdrav.”

Nije me prihvatio, bar ne odmah. Kretali smo se u istom društvu tokom letnjeg raspusta pa i na početku septembra, a onda se više nismo viđali. Prolazili su dani, meni je A nedostajao ali sam htela da ga mrzim zbog toga što me je odbio. Nisam mogla da ga mrzim jer je već duboko bio urezan u mom srcu. Došla je zima i novogodišnji period. Ponovo smo se našli u istom društvu, ali ovog puta potpuno nezainteresovani jedno za drugo. Mislila sam da ću da se srušim kada ga budem videla ali sa druge strane sam se nadala da će se tu na novogodišnjoj žurki naći neki drugi slatkiš koji će mi pomoći da zaboravim na A. Još od samog početka žurke sam igrala kao omamljena i po rečima drugih privukla mnoge poglede, ali nisam privukla onaj pogled za kojim žarko čeznem. Onda se desilo nešto strašno, koliko god sam se trudila da sakrijem bol, nisam mogla, prsla sam u plač i izletela napolje. Oko njega se motala devojka koja je znala da zavlači momke i da ih otima od sveta ostalih devojaka. Igrala je oko njega i sa njim, smejala mu se jako blizu lica, kao da je htela da ga poljubi i odvuče zauvek. Nije se opirao toj igri, štaviše, prihvatio je. Nisam mogla da podnesem da ga gledam kako se zabavlja sa drugom devojkom i kako mene nije hteo. Ipak je, mada mnogo kasnije, primetio da me više nema tu i pošao da me traži. Našao me je ispred lokala u kom se i dalje ludovalo. Bila sam crvena od plakanja, sva sreća pa sam nosila vodootpornu šminku. Prišao je i prošaputao nežno: “Hajdemo odavde, postaje dosadno.” Te smo večeri šetali celim gradom, nema ulice koja nas nije upoznala. Pružio mi je ruku uz onaj njegov zavodljiv smešak i znao je da sam spremna da za njega sve uradim. Nismo mnogo govorili, tišina nam je prijala, kao da smo razgovarali nekim drugim jezikom, jezikom misli. Bilo je prelepo, grejao me je njegov zagrljaj i dah, hladnoću nisam ni osetila. Novogodišnji vatromet smo posmatrali iz nekog zabačenog parka, gde me je i po prvi put (konačno) poljubio: “Srećna ti Nova godina”, rekao je “neka ti svaka sledeća počinje ovako”. Zanemela sam, a njegove medene usne pripadale su samo meni, njegove ruke su me grlile oko struka i ostavljale bez daha. Zaista je bilo posebno, šteta što nije trajalo.

Sledećeg dana mi je napisao poruku da nikad neće zaboraviti prošlu noć i da sam mu jako draga, ali da ne želi vezu a još manje da me povredi jer ima probleme u porodici i da pokušam da ga shvatim. Ionako nismo iz istog kraja pa bi nam veza bila osuđena na propast. Rekao je da će kad reši da se upusti u nešto ozbiljno s devojkom prvo mene potražiti ali da se neće ljutiti ako me neko drugi već bude imao. Ovako je bolje, bar je tako on napisao. Ali meni je A i dalje u srcu i u mislima, ne mogu da odustanem od njega. I dalje me ispunjava nada u drugačije sutra. Imam osećaj kao da sam spremna da ga čekam zauvek. Ako ništa drugo, naučio me je da volim i možda mi ta ljubav bude pomogla kod nekog drugog, ako taj neko nađe put da uđe u moje srce. Ali, i tada će u srcu videti da nije jedini. “Jednom neko će doći, doći da ostane, možda baš ja al’ ko to sada zna, ima još vremena.”
Zaista sam imala potrebu da podelim ovo iskustvo sa nekim i verujte da mi je sad lakše. Puno pozdrava.

Jelena Mitić (17)

OSTAVI KOMENTAR