Start My Love Story Kad prave ljubavi ginu

Kad prave ljubavi ginu

SHARE

My Love Story je vaša rubrika – šaljite nam svoje istinite ljubavne priče na e-mail adresu bravo@color.rs a u subject stavite “Za My Love Story”.

Znate onaj osećaj kada vas svaka osoba koju volite, na kraju povredi, izneveri? Ljudi kažu : “Ljubav je to”. Ako je to ljubav ne želim je. Ali, moj Milorad, on je drugačiji.

Od poruke do poruke, u svakoj rečenici pokušao je da me osvoji. I, uspeo je u toj nameri. Osvojio me je. Taj dan, taj novembar bio je poseban. U vazduhu se osećala ljubav. Kada smo postali par, ni jedna devojka nije bila srećnija od mene. S njim sam imala sve, njegovu ljubav, svu moguću pažnju,baš sve.To je onaj osećaj, kada se iznenada pojavi osoba koja vas ispunjava. Dovoljna je bila samo jedna njegova poruka, da poletim, da osetim čari ljubavi.

Prošao je i naš prvi jubilej ^^ . Sve je bilo savršeno, a onda, onda je došao dan pred Božić. Gledali smo film i uživali. Ali, ni on ni ja nismo mogli prepostaviti da će to biti poslednje mirno veče. Osvanuo je i Božić, a u meni se probudila sumnja. Tada, naš jedini problem bila je daljina. Znate, svako svoje probleme gleda kao najveće, tako sam i ja gledala na daljinu. Prolazili su sati, a ja, nisam htela opet osetiti razočaranje, strah me je ubijao. Napokon, večernji sati. Jedna reč, druga reč, pa treća, iz mene su reči same izlazile i reči su završile sve: “Gotovo je …” Dve reči koje su sve promenile. Naravno, on nije hteo čuti za kraj, za rastanak. Niko uporniji od njega u nameri da mi dokaže da je ljubav najvažnije što imamo i da se radi toga, po svaku cenu vredi boriti. Ubrzo smo se i pomirili. To veče, povredila sam ga rečima, zbog straha ili nečeg neobjašnjivog, povredila sam osobu koju volim. Prolazili su dani, meseci, a na naša vrata pokucale su svađe,pokucala je tuga. Nismo znali kako vratiti sve ono lepo. Svađali bi smo se danima, govorili najružnije reči, udarajući jedno po drugom, bez osećaja krivice, bez trunke sažaljenja. Tada bi nastupila dva dana sreće, zaborava, a onda bi smo počeli sve ispočetka.To je bila beskrajna igra vređanja, u kojoj smo se mi trudili biti najbolji. I uspeli smo u toj nameri. Shvatila sam tada da je naša ljubav vredna truda i da se radi nje, radi njega, mog Milorada, vredi potruditi. Trudila sam se oko njega, tražila njegovu pažnju po svaku cenu. Kao pisac željan boli, ja sam bila željna njegove ljubavi. Izmicao mi je iz ruku. Da li mojom krivicom? Da li se kasno trudim? Nisam znala.

Kraj maja, poslednji vikend u mesecu. Najlepši vikend. Napokon, došao je i on, vratio se onaj Milorad u kojeg sam se zaljubila. U mislima, u njegovom zagrljaju, zaspala sam. “Dobro jutro, ljubavi”, bile su dovoljne te reči da mi stavi najiskreniji osmeh na lice. A onda, onda, kao iz vedra neba,rekao je “Nisam ja kuče da uvek trčim za tobom, nemam ništa s tobom”. Ponovo me je udarao rečima, tako snažno, tako grubo…Svim novim rečima, iznova i iznova vređao je moju ljubav prema njemu. “Idi, idi i ne vraćaj se više”, bile su poslednje reči koje sam s najvećom tugom izgovorila. “Shvatiće on šta je izgubio”, tešila sam se i shvatio je. Danas, mi smo ti koji se borimo za našu ljubav. Još uvek u njemu tražim svoga princa. Pokušavam zaboraviti reči i dela…
“I živeli su srećno do kraja života”, to je kraj sa kojima se srećemo u bajkama. Ali, život, život nije bajka. Da li je naša ljubav prava? Da li ćemo pobediti sve prepreke? To pitanje prepuštamo našoj mašti. Svako je pisac svoje životne bajke. A ovo je samo jedno poglavlje, koje zatvaram i krećem sa njim dalje.

P.S. Volim te.
Sara

OSTAVI KOMENTAR